Преминула Мирјана Марковић

Према незваничним информацијама, она је преминула у болници у Москви.

Драган Радовић из Удружења слобода рекао је Танјугу да је у контакту са породицом и да је Марковић преминула од упале плућа након двије операције.

Она је наиме, прије више од мјесец дана пала и сломила десну руку, због чега је морала да лежи, па је дошло до компликација и воде у плућима што је изавало упалу и довело до смрти.

Радовић је пренио да је она жељела да буде сахрањена у Пожаревцу на гробном мјесту уз супруга, али да ће коначну ријеч о томе дати породица.

Умрла је у Русији која јој је 2010. године дала азил, пошто је била у бјекству од правосудних органа Србије, који су за њом расписали потјерницу у оквиру истраге за злоупотребе са додјелом државних станова 2000. године.

Марковићева је рођена 10. октобра 1942. у Пожаревцу.

Студирала је социологију на Универзитету у Београду, гдје је и докторирала.

Била је професорка социологије на Природно-математичком факултету у Београду. Социологију је предавала и као редовна професорка на Америчко-француском универзитету за менаџмент у Београду и на Факултету за међународни менаџмент у Београду. Поред тога била је и редовна чланица Руске академије друштвених наука, гостујући професор Московског државног универзитета Ломоносов и поцасни професор Универзитета Ломоносов у Москви.

Објавила је око 100 радова из подручја социологије, као и два уџбеника социолошке тематике. Дјела су јој преведена на многе језике, као што су руски, енглески, кинески, грчки.

Поред академске каријере, најпознатија је била по политичком ангажману.

Била је један од оснивача ЈУЛ-а, коју су чиниле 23 љевичарске и комунистичке партије.

До октобра 2000. године њена странка је била главни коалициони партнер Милошевићевој Социалистичкој партији Србије (СПС).

Против Мирјане Марковић је неколико година након пада Милошевићевог режима подигнута оптужница поводом тврдњи тужилаштва да је Живку Кнежевић, бившу генералну секретарку Владе Републике Србије и чланицу Комисије Владе за стамбена питања подстрекавала на злоупотребу службеног положаја, односно на додјелу стана дадиљи њеног унука Илони Пешић, која иначе није за то имала законом предвиђене услове.

Због избјегавања суђења, а потом и бјекства из земље, српски Интерпол 2005. године расписао је потјерницу за Марковићевом.

Представници Генералног тужилаштва Русије 2010. године саопштили су да Марковићева у тој држави ужива статус политичке избјеглице и да није могуће њено хапшење по потјерници српског Интерпола.