У Парламенту Српске о формирању резервног састава полиције

На дневном реду су 22 тачке, а највише пажње данима привлаче нацрти закона: о измјенама и допунама Закона о полицији и унутрашњим пословима, и Закона о јавном реду и миру. Ова два законска рјешења већ су на удару званичника из Федерације и појединих невладних организација. Из Владе одговарају – ријеч је о законима који су усклађени са европским праксама.

Нацртом закона о измјенама и допунама Закона о полицији и унутрашим пословима, предвиђено је, између осталог, и формирање резервног састава полиције Српске. Он би бројао 20 одсто од укупног броја активних полицајаца, који би били активирани у случају потребе. И док из Федерације већ стижу примједбе да је ријеч о формирању паравојске, из Владе одговарају да су те примједбе неосноване, и да резервни полицијски састав имају и бројне земље у окружењу и Европи.

- Немамо апсолутно ништа против да Федерално министарство унутрашњих послова или било који кантон у Федерацији БиХ успостави резервни састав полиције - рекао је Драган Лукач, министар унутрашњих послова Републике Српске.

Ништа против формирања резервног састава полиције и у Федерацији нема ни премијер Радован Вишковић. Каже да је основни мотив за њихово формирање у Српској све израженија мигрантска криза, а резервни састав биће активиран и у случају великих природних непогода, попут недавних поплава, или у сличним случајевима.

Премијер Вишковић је напоменуо да ће у буџету за 2020. годину бити планиран новац за резервни састав полиције.

– Услови су такви да се не зна када може затребати резервни састав полиције. Ту пре свега мислим на мигранстку кризу, а не да ће нам требати за неке обрачуне унутар БиХ – рекао је Вишковић новинарима у Бањалуци.

У јавности се претходних дана могло чути доста критика и на Нацрт закона о измјенама и допунама Закона о јавном реду и миру. Највише полемика изазвала је одредба којом је предвиђено да се као прекршај јавног реда и мира предвиђа “неовлашћено фотографисање или снимање којим се омета службеник док врши своје дужности“. На ово су највише примједби имали представници невладних организација, који тврде да се тиме угрожава грађанска слобода. Међутим, посланици одговарају да је ријеч тек о нацрту закона, који до форме приједлога може претрпјети измјене, а да ће у јавну расправу, која ће услиједити, бити укључене све заинтересоване стране.

- Важан је став и одбора, важна и јавна расправа о овако осјетљивом питању - сматра Драган Чавић, посланик НДП у Народној скупштини Републике Српске.

Посланицима су писали и из Репортера без граница, који сматрају да би, примјеном овог закона, ако би био усвојен, кажњавани били и новинари. Из Владе су још раније поручили да се овај члан неће односити на новинаре, који су на радном задатку.