Самит у Неуму: У наредних 10 година биће инвестирано 1,25 милијарди у електране

Предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић истакао је да је потребно што више улагати у обновљиве изворе енергије и да у тој области види и замајац привреде Републике Српске и БиХ. Рекао је да Српска има велике потенцијале и да инвестициони циклус треба да почне у што краћем року.

- Ми имамо потенцијале да можемо производити електричну енергију из хидроцентрала, вјетроелектрана, сунчевих соларних панела... Све су то потенцијали које Република Српска и БиХ имају више него многе евроспке земље - рекао је Вишковић у обраћању на Енергетском самиту у Неуму.

Премијер ФБиХ Фадил Новалић рекао је да је енергија питање свих питања. Он је нагласио да ће мандат наредне Владе ФБиХ бити обиљежен енергијом, али и да предстоји још пуно посла да се среди стање у енергетском сектору кроз законе и реструктурисање енергетског сектора.

- Ми немамо пуно термоелектрана, пет-шест, али загађују ваздух као 200 европских. Не смијемо повећавати број термоелектрана. Пут је јасан - треба ићи ка обновљивим изворима енергије - рекао је Новалић и додао да исто тако, кад је ријеч о структури самих извора, БиХ има повољан однос због присуства вода.

Један од приоритета Републике Српске је да у наредној деценији, по стандардима Европске уније, изгради енергетске објекте, вриједне милијарду и 250 милиона евра, рекао је генерални директор Електропривреде Лука Петровић. Српска би, у послове који ће значити више извоза, бољи животни стандард и чистију животну средину, требало да уложи 15 одсто тих средстава и пронађе суфинансијере у европским фондовима и банкама.

- Опредијелили смо се да у наредних 10 година изградимо 1.000 мегавата инсталисане снаге из обновљивих извора. Ту мислим на воду, сунце и вјетар - додао је Петровић.

Ресорни министар Петар Ђокић је на Самиту рекао да је Српска управо потписала концесиони уговор са компанијом која ће изградити вјетроелектрану Гребак код Невесиња, капацитета 50 мегавата. Енергија из овог и осталих објеката Српске биће продавана по правним прописима усклађеним са захтјевима Европске уније.

- Ти захтјеви се односе на раздвајање снабдјевача и дитрибутера. То ће бити и извјесни трошак за нас, али морамо бити свјесни да великих реформи нема без улагања финансисјких средстава - истакао је Ђокић.

Замјеник шефа Делегације Европске уније у БиХ Халдун Сино каже да ће Самит, на којем је 650 учесника из БиХ и иностранства, допринијети реформи која захтијева доношење великог броја закона и сарадњу ентитетских власти и заједничких институција.

Пети енергетски самит, којем присуствују домаћи и инострани доносиоци најважнијих одлука у енергетском сектору, завршава рад у четвртак.