latinica  ћирилица
09/05/2019 |  15:53 ⇒ 16:25 | Аутор: СРНА

Будимир: Одавање почасти злочинцима говори каква је данашња Хрватска

Секретар Удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир изјавио је да чињеница да је хрватски предсједник Колинда Грабар Китаровић дан уочи обиљежавања Дана побједе над фашизмом посјетила Блајбург и одала почаст усташама који су били "најстраснији изданци фашизма" говори каква је данашња Хрватска и на које темеље се ослања.
Скуп у Блајбургу (Фото:  Hina) -
Скуп у Блајбургу (Фото: Hina)

Он је у изјави Срни напоменуо да је познато ко је страдао у Блајбургу и да су власти Аустрије забраниле манифестације на којима се презентује усташка идеологија.

- Аустрија се оградила и сада на неки начин Грабар Китаровић жели да избјегне оно што би се 18. маја требало десити на тој комеморацији и жељела је да прије свих њих положи цвијеће - рекао је он.

Будимир је нагласио да очекује да ће Аустрија остати досљедна и да ће, према закону који је донијела, спријечити одржавање манифестација које подстичу мржњу.

- Ми се надамо да ће коначно и Хрватска престати да и обиљежава такве датуме и да се одрекне те идеологије која је довела до милионског страдања Срба, Јевреја и Рома и других антифашиста - рекао је Будимир.

Он је поновио да је било очекивано да ће Хрватска уласком у ЕУ одрећи своје усташке прошлости, те да ће престати са ревидирањем историје, што она и даље упорно чини.

- Не треба заборавити да је у Хрватској протеклих деценија оскрнављено и уништено више од 3.000 спомен обиљежја антифашистичке борбе коју су у Хрватској углавном водили Срби и на основу које је створена авнојевска Хрватска - рекао је Будимир.

Хрватски предсједник Колинда Грабар Китаровић јуче је посјетила Мацељ, Блајбург и Худу јаму гдје су сахрањени усташе, домобрани и други сарадници нацистичке Њемачке, међу којима припадници "Ханџар дивизије", те положила цвијеће и прислужила свјеће.

У саопштењу из кабинета председика Хрватске оцењено је да су "овим масовним убиством ратних заробљеника и цивила након Другог свјетског рата прекршене све цивилизацијске норме и одредбе хуманитарног права, прије свега Женевска конвенција о ратним заробљеницима из 1929. године".