Част отаџбине: Да ли је искреност разлог за мржњу!
Земља утопија, држава немогућег живљења, саздана од критичних ликова који умишљају да су важнији и од саме земље утопије. Кунући се у њу, исту су довели и то само након фртаљ времена до тачке разлаза. Причају о уставу и закону и легалитету, па о аналитикама и аналитичарима, они који су на сваком кораку обесмислили и нацију и народ којем припадају. Причају о Тужилаштву које има обавезе које произилазе из закона, права, правде и правичности, а то раде инсистирањем на мајоризацији, дискриминацији и нелегалности.
Циљ тог и таквог понашање је исправити пристанак на подјелу БиХ на два ентитета, коју је бабо Алија верификовао својим потписом на међународно обавезујућем уговору из Дејтона. Замислите члана Предсједништва који маше кривичном пријавом и каже да је стратегија господина Додика јасна, хоће по црногорском сценарију да подијели Босну. Зар она није сатављана из два дијела? Зато желимо да анационалног Хрвата Комшића подсјетимо да је то дефинисано Уставом државне заједнице. Пардон, поште се Устав Босни и Херцеговини примјењује селективно и по потреби сарајевске чаршије, Босански златни љиљан, грађанске оријентације, као озбиљан човјек (што није) пратећи начела етике цивилизованог друштва не би смио себи да дозволи, ни због чега мајоризацију нације којој је припадао рођењем. Да ли је потребно да неко анализира његову стратегију политичког дјеловања? Да ли је дио негирање изборне воље грађана и неформирање Савјета министара, нечија "стратегија", док се не ријеши "проблем звани Додик"?
"У земљи мржње највише мрзе онога тко не умије мрзити", написа Андрић. До појаве Србина Додика у политичком животу Сарајева, многи и нису били сигурни шта је генијални писац хтио рећи, односно до овога тренутка није било драстичнијег примјера. Само Додик има храбрости да каже оно што сваки Србин из Републике Српске мисли. Све што је предсједавајући Предсједништва Милорад Додик у животу радио је за поштовање, јер је остваљао импозантне резултате иза себе, а квалитетни резултати никада нису изникли из мржње. Свјесни смо да девалвација мјерила вриједности и мржња доводи до разних девијација у друштву, али таква врсте демагогије коју презентује Комшић је неприхватљива. Он који није у стању да оде у Кисељак, држи лекције како они нису против Републике Српске већ против Додика. Да ли су ти исти за просперитет, помирење када не дозвољевају да се положе вијенци у Добровољачкој, Тузли и тако редом. Да случајно ви нисте извршили подјелу територије, јер је негде нешто нормалано, а другдје је небезбједно бити цивилизован. На ту тему је и за сваку критику и дио власти у Републици Српској када се организује парастоси и помени који за циљ имају демострацију мајоризације једног народа. Господо, нема обиљежавања у Сребреници, док се не организује и обиљежавње у Добровоњачкој и у Тузли! Нама је јасно зашто сарајевска квази елита уз помоћ ментора изазива немир и неспокој и њима нису потребни Срби, поготово они који имају своје ја, али би вољели да нам неко објасни шта значи у преамбули формирања ОС БиХ како 3. Пјешадијски пук баштини традицију Војске Републике Српске. Како се нешто баштини, тако што се не смије поменути или ставља у заграду?! Да ли ће нам неко рећи како се попуњава резервни састав ОС БиХ и којим људима? Врховну команду и контролу над Оружаним снагама БиХ има Предсједништво Босне и Херцеговине које одлуке доноси консензусом. Да ли је свима јасно да ниједна одлука везано за ОС (само су бх. оружане снаге, војска или армија) неће бити у сагласности са законом, без воље господина Додика.
Сада би требали да нам кроје судбину они за које нису на изборима били ни најближи сродници, а они који су добили највише повјерења кроз личне гласове, од потписивања Дејтонског мировног споразума, треба неки случајни западни службеник да смијени. Очигледно, никоме није потребан јак лидер који ради у интересу свог народа, ни Хрват, ни Бошњак, а камоли Србин!
Извор: Част Отаџбине