Прво "помјерили" Србе у Уставу, па кренули у независност
У Уставу СР Хрватске из 1974. године наводи се да је "СР Хрватска национална држава хрватског народа, држава српског народа у Хрватској и држава других народа и народности који у њој живе".
Међутим, у Уставу Хрватске, који је 1990. године писао тада владајући ХДЗ, унесене су измјене.
- Република Хрватска установљава се као национална држава хрватског народа и држава припадника других народа и мањина, који су њени држављани: Срба, Муслимана, Словенаца, Чеха, Словака, Италијана, Мађара, Јевреја и других, којима се гарантује равноправност са грађанима хрватске народности и остваривање националних права - наведено је у Уставу.
Срби нису жељели да прихвате референдум и живе у држави у којој су им одузета историјска права и у којој су сврстани међу "друге народе и мањине", међу којима су били и они који су тада чинили занемарљив број становника Хрватске.
На тај начин, Срби су као историјски народ на подручју данашње Хрватске, који је, осим тога, преживио геноцид у Независној Држави Хрватској, пребачени међу "остале".
Хрватски медији пуни су ових дана написа о референдуму о независности, подсјећајући на поруку првог предсједника те земље Фрање Туђмана да "Хрватској више нико неће прописивати шта да ради и како да се понаша".
Тадашњи савезни премијер Анте Марковић успротивио се у Хрватском сабору референдуму и позвао посланике да не проглашавају независност, али је био одбијен.
Референдум о самосталности, који су спровели ХДЗ и његови финансијери из усташке емиграције, те избацивање Срба као народа из Устава Хрватске довели су до оружаних сукоба и страдања.
План хрватских десничара за рјешавање "српског питања" у Хрватској, који је започео усташки поглавник Анте Павелић 1941. године завршио је Туђман - прво су Срби престали да буду народ вољом његове власти, затим су проглашени за побуњенике и агресоре, да би у акцијама "Бљесак" и "Олуја" били протјерани.
Данас Срби у самосталној Хрватској, према посљедњем попису, броје једва три одсто становништва.