Шта пише у извјештају о преговорима Београда и Приштине? (ФОТО)
- Једино тако се могу створити услови за даљи напредак у нормализацији односа Београда и Приштине, али и историјско помирење српског и албанског народа на чему Србија предано ради и наставиће да ради и убудуће - пише у извјештају Канцеларије Владе Србије за КиМ који ће бити представљен на сједници Парламента у понедјељак, а на којој ће учествовати предсједник Србије Александар Вучић, премијерка Ана Брнабић и директор Канцеларије Марко Ђурић.
На почетку извјештаја се констатује да је Влада Србије 2013. године затражила и од Народне скупштине добила одобрење за отпочињање политичког дијалога са привременим институцијама у Приштини.
Одобрење за вођење политичког дијалога усвојено је у документу под називом "Резолуција о основним принципима за политичке разговоре са привременим институцијама самоуправе на КиМ", који је у јануару 2013. године одредио "црвене линије" Србије и који је током дијалога представљао правни основ и оквир дјеловања извршне власти у процесу.
Истиче се да су Срби на КиМ првим споразумом добили могућност да на сјеверу покрајине организују органе локалне власти, а критике да је Србија тим споразумом пристала на укидање сопствених институција локалне самоуправе, наглашава се у извјештају, произвољне су.
- Срби су добили право на формирање ЗСО као додатног механизма институционалне заштите њихових права у Покрајини - стоји у извјештају.
У документу је извучено неколико главних закључака у вези са политиком Србије, а први је да је Београд одабиром мировног принципа за активно и посвећено ангажовање у преговорима направио "својеврсно стратешко изненађење".
Тај закључак, како се наводи, потврђује чињеница да су привремене институције у Приштини од 2013. године покушавале да избјегну испуњење својих обавеза из дијалога, да напусте тај процес и/или да приморају Србију да учини то исто.
Оцењује се да тај податак јасно сведочи да преговарачки процес и примена договора у основи нису у интересу Приштине и да управо зато она настоји да их у потпуности уруши.
Наводи се да је политички дијалог у сваком смислу радио за интересе српске стране, која је у периоду преговора успјела да сачува мир на простору Покрајине и шире, те да у том периоду није било озбиљнијих безбједносних криза.
Такође се констатује да је одвијање дијалога било корисно за све стране и да се једино тим путем могу осигурати трајни мир и стабилност као врхунске вриједности.
Још један закључак се односи на то да је ангажовање Србије у политичком дијалогу очигледно успјело да дјелимично амортизује бескомпромисан став подржавалаца тзв. независности Косова.
- Имајући у виду да они све чешће званично захтијевају да се преговорима изнађе свеобухватно трајно рјешење за КиМ, јасно је да више не сматрају да је то завршена ствар - истиче се у извјештају.
Међу закључцима је и тај да је Србија у основи успјела да у потпуности заштити своје интересе у Покрајини и у контексту европских интеграција, без давања суштинских уступака.
Упркос критикама у вези са наводном предајом српских институција на сјеверу КиМ, на том простору, како се наводи, Срби тренутно доминирају свим политичким, полицијским и правосудним институцијама.
Било је укупно 188 састанака, од којих 24 на високом политичком нивоу, те 45 споразума који су донијели добити за српску страну на КиМ.
Међу користима за српску страну наводи се Споразум о мосту, чиме је међународно призната и уважена забринутост Срба у Косовској Митровици за безбједност.
Такође, међународни фактор је прихватањем споразума из дијалога признао да у оквиру правног система привремених институција у Приштини постоји потреба за додатном заштитом политичких, вјерских и других права Срба на КиМ, у обиму који је знатно шири од оквира које формално пружају закони који су тренутно на снази у Приштини.
Кроз постизање споразума о слободи кретања и бројним другим споразумима, обезбијеђена је заштита принципа статусне неутралности када је у питању представљање Приштине у регионалним организацијама, као и коришћење бројних службених личних и путних докумената, стоји у извјештају.
Истиче се и да је сетом споразума о правосуђу обезбијеђена пуна правна сигурност Срба, те да је, између осталог, дошло до ширења робне размјене, усљед чега је Београд до увођења незаконитих такси остварио корист од више милијарди евра.
Као једна од добити, наводи се и да је извршена заштита приватне имовине Срба и СПЦ.
Сједница, на којој ће извјештај о КиМ бити једина тачка дневног реда, заказана је за понедјељак, 27. мај.
Izveštaj o Kosovu u Metohiji #kosovo https://t.co/WBsVvWTtBE
— gordana comic (@gordanacom) May 23, 2019