latinica  ћирилица
26/05/2019 |  08:24 ⇒ 19:31 | Аутор: ТАНЈУГ

У већини земаља ЕУ данас избори, резултати око поноћи

У већини чланица Европске уније јутрос су почели избори за Европски парламент.

За посланике у Европском парламенту данас се гласа у Хрватској, Њемачкој, Француској, Аустрији, Пољској, Шведској, Финској, Данској, Бугарској, Румунији, Италији, Словенији, Грчкој, на Малти, у Белгији, Луксембургу, Шпанији, Португалу, Естонији, Литванији и у Мађарској.

Европски избори већ су одржани у четвртак у Холандији и Великој Британији, у петак су гласали Ирци и Чеси, а у суботу Чеси (други дан), Летонци, Малтежани и Словаци.

Резултати из сваке државе чланице биће објављени вечерас послије затварања последњег бирачког мјеста у Европи, при чему се биралишта посљедња затварају у Италији у 23.00 часа.

Према првим подацима из Ирске и Холандије одазив бирача био је виши него на претходним европским изборима када је забиљежена рекордно ниска излазност од испод 43 процента. На претходним европским изборима 2014. године Белгија је имала највишу излазност од скоро 90 процената, а Словачка најнижу од 13 процената.

Европски избори су и почетак изборног процеса за нове водеће позиције у ЕУ, а одржавају се сваке пете године паралелно у свим земљам чланицма Уније.

Сами избори се одвијају на основу националних изборних закона, што доводи до разлике у дану гласања, најнижој старосној доби гласача и кандидата као и висини цензуса.

Треба нагласити и чињеницу да је излазак на изборе обавезан у Белгији, Бугарској, Грчкој, Луксембургу и на Кипру, гдје се и биљеже највише стопе излазности у Европи.

До краја вечери требало би да буду познати и први прелиминарни резултати избора, односно како ће изгледати нави сазив Европског парламента.

Европски парлиамент ће, бар у почетку, имати 751 посланика.

Посланици се бирају пропорционално, тако да мање чланице као што су Малта или Луксембург имају по 6 посланика, док највише посланика Европског парламета долази из Њемачке (96) и Француске (74).

Велика Британије ће поново имати 73 мјеста у парламенту у Бриселу све до завршетка процеса ратификације повлачања из ЕУ. Планирано је да се након Брегзита број посланика у Европском парламенту смањи на 705, при чему би 27 мјеста било додијељено другим земљама чланицма.

Према тренутним пројекцијама, очекује се да и у новом сазиву Европског парламента тренутно водеће снаге европског десног и лијевог центра и даље буду најбројније.

Посљедње процјене су да ће тренутно највећа Европска народна партија (ЕПП) и поред пада са тренутних 217 мјеста остати најмногобројнија са очекиваних 180 посланика. За њом долазе Социјалдемократе (СД) са очекиваних 149 посланика (у односу на 188 из постојечег сазива), Алијанса либерала и демократа (АЛДЕ) са 76 и Зелени са очекиваних 57 мјеста у новом сазиву Европског парламента.

Очекује се и јачање популистичких странака и странака крајње деснице, али без значајнијег утицаја на процес одлучивања унутар парламента.

Дан након европских избора почињу преговори око формирања парламентарних група.

Паралментарна група може имати најмање 25 посланика из најмање четвртине земаља чланица.

Тренутно у Европском парламенту постоји 8 страначких групација међу којима су: Еуропска народна странка (ЕПП), Прогресивни савез социјалиста и демократа (С&Д), Савез либерала и демократа за Европу (АЛДЕ), Зелени, Европски конзервативци и реформисти (ЕЦР), Европа слободе и директне демократије (ЕФЂ), Европска уједињена левица/Нордијска зелена левица (ГУЕ/НГЛ) и Европа нација и слобода (ЕНФ).

Инаугурација новог сазива Европског парламета заказана је за 2. јул у Стразбуру, када ће бити именовани и предсједник Европског парламента, 14 потпредсједника као и састави парламентарних одбора.

Према неписаном правилу прихваћеном прошле године, група која добије навише мјеста у Европском парламенту требало би да предложи првог са своје листе за будућег предсједника Европске комисије.

Лидер Европске народне партије Мартин Вебер већ слови за новог кандидата за водеће мјесто Комисије. Истовремено, земље чланице, на челу са Француском, желе да директно учествују у преговорима око расподјеле најважнијих послова у ЕУ.

На ванредном самиту ЕУ заказаном за 28. мај у Бриселу, лидери земља чланица окупиће се да би дали своје приједлоге када је у питању именовање новог предсједника Европске комисије, Европског парламента, Европског савета, али и новог шефа дипломатије ЕУ и директорна Европске Централне банке.

Одлука о именовањима би требало да се донесе крајем јуна на састанку Европског савјета, а затим буде и ратификована у Европском парламету.

Нова Европска комисија би требало да ступи на дужност почетком новембра 2019. године.