latinica  ћирилица
27/05/2019 |  13:03 ⇒ 15:53 | Аутор: РТРС

Милош Ожег из Кукуља: Сиротињо, и Богу си тешка!

Тешко болестан Милош Ожег живи од надничарења, колико му то здравље дозволи. Живи у кући старој 80 година, а душевни мир пронашао је пишући поезију.
Милош Ожега (фото: M. Pilipović / RAS Srbija) -
Милош Ожега (фото: M. Pilipović / RAS Srbija)

Животна прича Милоша Ожеге (43) из Кукуља, код Српца, не може никога да остави равнодушним. Међутим, Милош од тога има слабе користи, јер живот скрхан болешћу сваким даном је све тежи и тежи....

- Знате како кажу, "Сиротињо, и Богу си тешка". Тако је и код мене - започиње Милош причу за наш портал.

Милош је рођен са кривим вратом, има сколиозу кичме, и три пута до сада је оперисан.

- Све што зарадим, то је нешто посла на дневницу, али због лошег здравственог стања, и то је све теже. Има добрих људи, помогну, али ја најбоље знам како је живјети у самоћи - истиче он.

Живи у кући старој 80 година, у коју никада ништа није уложено од њене градње.

- Прошле зиме, која је била изузетно јака, све је у кући заледило, осим мене и литар ракије. Преживио сам некако. Ја имам обичај да кажем да је ова кућа уклета, јер у њој ми се дјед објесио, још прије Другог свјетског рата, а касније су мајка и отац лежали непокретни годинама, прије него што су отишли на онај свијет, прије осам, односно, 14 година - прича Милош Ожега.

У трошној кући, има стари телевизор, има боју али нема тона, фрижидер, и двије сијалице. Рачун од 17 марака за електричну енергију, за већину није пуно, али за њега и то представља проблем.

- Имам само једну жељу, ваљда ће се негдје наћи људи добре воље, да ми олакшају живот, да нешто мало реновирам ову кућу, или да ми се направи једна нова собица. Ништа велико, био би задовољан и да је три са три - изнио је своју жељу Милош.

А, субина таква каква је, Милоша је пребацила на неки други фронт. Од муке је бјежао пишући поезију, па је до сада већ сакупио 180 пјесама, које изводи по локалним приредбама, домовима.

- Све оно што ме тиштило, што нисам имао коме да испричам, стављао сам на папир. Од љубавних, па до родољубљивих пјесама. Тај аплауз по завршетку рецитације, уствари је моја инфузија живота - прича Милош и за крај још се обраћа свим људима добре воље.

- Нечије мало, мени би живот значило. И ако не буде одјека, вјерујем да мој живот, и у оваквим условима има смисла, па како год да буде - закључио је скромно Милош Ожег, усамљени горштак са пјесничком душом.

А, ми ћемо са нашим читаоцима подјелити једну пјесму, коју је Милош посветио српском народу на Косову и Метохију, чију патњу, попут своје, и те како саосјећа.

Молитва Косову

О' моје Косово свето

судбина је твоја увијек иста

Ти си попут Христа

на Голготу разапето.

 

О' моје Косово равно

гробу српских јунака.

Опет се буде дани пуни мрака

као некада давно.

 

Туђе се коњице крећу

доле од југа Балкана

да узму свјетлост твога дана

и мирис твоме цвијећу.

 

Иако нас туже и нама суде

моћници са свјетског трона

још дуго ће се чути православна звона

јер Косово ће "срце Србије" вјечно да буде.

 

Ти, странче треба да знаш

да је прошло вријеме копља и мача.

Љубав наша према Косову од свега је јача,

јер Косово је било и биће прапочетак наш.