Челебићи код Фоче обиљежили страдање Срба у Другом свјетском рату

Истина о страдању српских сељака скривана је више од четири деценије. Исто се десило и са истином о томе да их је више од 200 страдало у Првом свјетском рату.

Патње и прогони, мјештане Челебића, Мештревца и Веленића, нису мимоишле ни у Другом свјетском рату.

Локвица је мјесто у којем су у јуну 1943. године, на свиреп начин, муслиманске усташе српским комшијама пресудиле на најзвјерскији начин. Међу њима убијен је и Иван Топаловић, Глигоров отац.

- Ово је српска сиротиња која није имала никога ни у четницима ни у партизанима. Дотјерали су их овдје и осам их заклали и исјекли на комаде - прича Глигор Топаловић.

Без суђења, док је био свезан жицом, пресуђено је и Милану Давидовићу, само зато што је био Србин православне вјере.

Усташе су у селу Веленићи хтјеле побити дјецу, жене и старце. Осамдесетдвогодишња Вишња Давидовић свједочи да их је спасио италијански официр.

- Појавио се човјек на коњу и каже да нас не смије вас нико дирати. Ту је предао команду и, стварно, нису нас смјели дирати - прича Вишња.

Подизање обиљежја, која уз цркву споменицу Успења Пресвете Богородице свједоче истину,  треба говорити да се зло не би поновило- поручено је из Челебића.

- Врло је битно да се свако срадање обиљежи не због њих него управо због оних који долазе и који јесмо овдје, а прошло је 70 година и сад се први пут обиљежава мјесто страдања - истакао је митрополит дабробосански Хризостом.

Љубомир Тодовић, предсједник Црквене општине Челебићи, изразио је велико задовољство што се велики број вјерника и грађана, добронамјерних људи, одазвао.

У Челебићима, и поред страдања, сачувана је драгоцјена баштина. Међу њима Црква Светог Николе из 1882. године. Чувена је и по икони Светог Георгија, која је била на изложбама у Паризу и Сарајеву, а коју је 1641. године урадио Георгије Митрофановић.