Грађани ЕУ одлучили: Досадашња коалиција неће имати потребну већину

Да би имали већину, у коалицију би морали да приме и неке од јачих групација које су појачале своје редове у Европском парламенту.

Популистичке странке нису однијеле онако велику побједу како се најављивало. У Француској, Италији, Великој Британији и Пољској побиједили су евроскептици.

У протеклих 40 година у Европском парламенту апсолутну већину имали су народњаци и социјалисти. Сада су изгубили доминацију и то због немогућности да се изборе са растућом мигрантском кризом и да Европљане убиједе у одрживост заједничке европске идеје након што је Велика Британија изгласала Брегзит.

Највећи побједник избора је Матео Салвини, италијански министар унутрашњих послова и лидер евроскептичне десничарске Лиге. Његова странка је освојила 34 одсто гласова у Италији, а са 28 посланика биће једна од најбројнијих у Европском парламенту. Задовољан је и мађарски премијер Виктор Орбан.

- Веома је важно да Европа поново буде Европа. Европу без визије и вриједности згазиће Сједињене Америчке Државе, Кина и Африка у којој се шири кинески утицај. Тај кинески утицај није увијек усмјерен на развој и сарадњу већ и на окупацију и узимање новца од природних ресурса - истакао је Салвини.

- На изборима је мађарски народ јасно рекао да жели промјене у Бриселу. Рекли су да желе европске лидере који ће зауставити, а не организовати имиграцију, лидере који желе да заштите хришћанску културу - каже мађарски премијер Виктор Орбан.

У Француској, по 23 посланичка мјеста освојили су националисти Марин Ле Пен и Република у покрету Емануела Макрона. Велики успјех на европским изборима Ле Пенова је изборила захваљујући вишемјесечним протестима Жутих прслука против Макронове економске политике.

Велика Британија давно је требалo да напусти Европску унију. Пошто се то није десило, новоформирана Странка за Брегзит Најџела Фаража помела је противнике у тој земљи. Фаражова странка освојила је 32 одсто гласова, док су бирачи казнили конзервативце Терезе Меј. Са десет одсто освојених гласова остварили су један од најлошијих резултата у историји.

- Уколико Конзервативна партија до 31. октобра реализује Брегзит, наставићемо да се залажемо за политичке реформе. Али, ако ми до тада не напустимо Европску унију онда ћемо бити побједници и општих избора. Ово је упозорење Вестминстеру. Видјећемо да ли нас слушају - категоричан је Фараж.

Аустријанци су у великој мјери пружили повјерење Себастијану Курцу. Његова Народна партија освојила 35,4 одсто гласова, што је за осам одсто више него на прошлим изборима. Ипак, аустријском канцелару то није било од помоћи на државном нивоу, јер је данас пала његова Влада. Томе је допринио скандал његовог некадашњeг коалиционог партнера Кристијана Штрахеа.

Највише гласова освојила је коалиција Хришћанско - демократске уније и Хришћанско - социјалне уније са 29 одсто. Десничарска Алтернатива за Њемачку освојила је нешто више од десет одсто.

- Одрадили смо одличан посао али нам околности нису ишле на руку. Вањски фактори попут скандала у који је уплетен Штрахе утицали су и на нас - нагласио је Јерг Мојтхен, кандидат десничарске алтернативе за Њемачку.

У Европском парламенту 180 мјеста заузеће Европска народна партија, социјалисти и демократе 146, Алијанса либерала и демократе плус три националне партије 109, Зелени 69, Европски конзервативци и реформисти 59, Салвинијева алијанса 58, Покрет 5 звјездица + партија за Брегзит 54, Европска уједињена љевица 39, независни парламентарци осам и други 29.

Манфред Вебер, кандидат Европске народне странке за предсједника Европске комисије, наводи да Европска народна партија не може да се похвали блиставом побједом.

- У преговоре ћемо ући скромно али са самопоуздањем. Ми смо и даље највећа парламентарна група у Европском парламенту - додаје Вебер.

- Мислим да је мало вјероватно да ће Вебер постати предсједник Европске Комисије. Биће неопходно пронаћи кандидата који је прихватљив и другим парламентарним групама - нагалсио је Фабијан Цулег, извршни директор Европског центра за политику.

У Хрватској је гласало мање од 30 одсто бирача. Владајућа ХДЗ добила је 22,70 одсто гласова, док је водећа опозициона Социјалдемократска партија освојила 18,7 одсто гласова.

Листа Самосталне демократске српске странке остала је испод изборног прага.