Јелена Манојловић десеткама поручује да се труд вреднује

Јелена је била вуковац у основној и средњој Техничкој школи "Михајло Пупин", а на новосадском Факултету техничких наука - смјер саобраћај и транспорт, на коме је најбоље урадила пријемни испит и била прва на буџетској уписној листи, ниже десетке.

Након факултета планира мастер студије из области логистике као једне од најпреспективнијих области, јер би жељела да се бави научним истраживањем и стекне докторску диплому.

- Прва оцјена на факултету ми је била десетка из физике која је један од најтежих предмета на првој години, а послије тога све су се низале десетке и понека деветка - каже Јелена.

А промакле су јој свега по три деветке на првој и другој години студија - у овој само једна. За мању оцјену Јелена не зна.

Кључ за успјех је једноставан - рад, труд и упорност.

- Нисам кампањац, редовно учим. Одвојим дневно барем два до три сата да ишчитам нешто и онда, кад човјек размисли, то није много. Ја сам из тешке материјалне ситуације и отишла у Нови Сад, али сам била упорна, јер само се радом, трудом и упорношћу све може постићи - истиче вриједна студенткиња.

Од малих ногу била је заљубљена у детективске серије и из непознатих разлога их повезала са саобраћајем.

Заблуда је није поколебала да се опредијели за ову област која јој пружа бројне могућности. Оцјена је, каже, тренутно мјерило нечијег знања, па нестрпљиво чека да се докаже у пракси коју има тек у посљедњем семестру.

- Теорија ништа неће значити, ако у пракси не остварим нешто. Јер много је другачије кад човјек добије неко признање, нешто уради или можда осмисли - сматра она.

Јелена нађе времена и за одлазак у биоскоп, дружење, а 13 година велика љубав јој је био и фолклор.

Срећна је због постигнутог успјеха који јој омогућава студентски дом, универзитетску стипендију од 1.700 динара и градску од 260 КМ, па више није на терету родитељима, без чије подршке не би успјела.

Шеснаест испита дијели је до краја студија, након чега планира мастер у Новом Саду.

Себе не види у иностанству, јер сматра да и у својој земљи може да напредује и да се бави научним радом.

Каже, кад човјек зна чему стреми, има јасно зацртан циљ и добро се организује све може постићи.