latinica  ћирилица
10/06/2019 |  11:03 | Аутор: СРНА

Приједор: Ниједна фирма се није пријавила на два пута расписиван тендер

Град Приједор два пута је расписивао тендер за изградњу терцијарне канализационе мреже и кућних прикључака у насељу Тукови, али се за посао вриједан 1.025.000 КМ нико није пријавио, наводи се у извјештају о раду градоначелника и Градске управе за 2018. годину.
Приједор -
Приједор

Градоначелник Миленко Ђаковић изјавио је да фирма "Приједорпутеви", која је радила примарну и секундарну канализациону мрежу у Туковима не жели да се пријави јер зна да је чека све што није урађено у прве двије фазе, а други не желе јер се боје лоше репутације ако буду окривљени за евентуалне раније пропусте.

- Борићемо се и даље да нађемо рјешење, али, након свих мојих убјеђивања могућих извођача радова да се пријаве, ни на другом тендеру, нажалост, нико то није учинио. Тврде да неће да улазе у такво блато какво је тамо направљено - рекао је Ђаковић и појаснио да је у разговору са фирмама из ове области чуо да нико не жели да се пријави јер се не зна шта је урађено.

Према његовим ријечима, Европска инвестициона банка као инвеститор одабрала је фирму која ће вршити надзор над извођењем радова.

- Нажалост, ни након три и по године није посао завршен. Остало је много непознаница шта је под земљом. Чак је било и потјеривања представника Водовода и Градске управе док су се изводили радови. На крају пројекта долази "Ептиса" и даје чисту оцјену - све у најбољем реду урађено - навео је Ђаковић.

Он је додао да град сада захтијева да се у наредној фази предвиди обавеза извођача да поправи све што је лоше урађено у претходном периоду.

- Овај захтјев бојим се да је проблем што сада нико неће да се пријави. Ми ћемо на крају затражити путем суда и од извођача радова и од надзорног органа да финансирају све што евентуално није урађено како треба, а за шта су тврдили да је у реду - закључио је Ђаковић.

Пројекат канализације у Туковима дио је више десетина милиона КМ вриједног пројекта "Водовод и канализација Републике Српске" који се финансира 50 одсто кредитом Европске инвестиционе банке, 35 одсто грантовима више донатора и 15 одсто учешћем грађана и локалних заједница.