latinica  ћирилица
11/06/2019 |  22:11 ⇒ 12/06/2019 | 10:25 | Аутор: СРНА

Филм "Ратне приче са Кошара" премијерно приказан и у Бањалуци (ФОТО/ВИДЕО)

Документарно-играни филм "Ратне приче са Кошара" који описује битку на југословенско-албанској граници 1999. године, која је трајала 67 дана, премијерно је вечерас приказан и бањалучкој публици у Културном центру Бански двор.
Бањалука - "Ратне приче са Кошара" - Фото: СРНА
Бањалука - "Ратне приче са Кошара"Фото: СРНА

Слађана Зарић, аутор овог филма у продукцији Радио-телевизије Србије, рекла је новинарима да филм говори о копненој офанзиви коју је покушала терористичка ОВК у априлу 1999. године.

- Овај филм настао је као покушај да људима који су учествовали у биткама на Кошарама и Паштрику послије 20 година захвалимо за све што су тада дали - рекла је Зарићева.

Она је додала да је филм у Србији имао невјероватан рејтинг и гледаност на Јутјуб каналу.

Министар одбране Србије Александар Вулин, који је вечерас присуствовао пројекцији у Бањалуци, рекао је новинарима да је оно што је започето злочиначком акцијом "Олуја", па бомбардовањем Републике Српске, настављено НАТО агресијом на СРЈ, окончано битком на Кошарама и битком на Паштрику.

Бањалука - "Ратне приче са Кошара" (Фото: СРНА)

Вулин је подсјетио да Србија и српски народ нису ничим изазвали НАТО агресију, нису ничим оправдали НАТО агресију, као што српски народ ничим није изазвао ни оправдао ратове на простору бивше Југославије.

- Ми зато морамо бити поносни на јунаке са Кошара, Паштрика, Коридора, на страдалнике из "Олује" и на све оне који су српски народ бранили. Српски народ ратове није тражио ни изазвао - истакао је Вулин.

Он је рекао да је напад на један дио српског народа напад на све Србе, без обзира гдје они живе.

- Морамо да разумијемо да српски народ чије национално питање још није решено мора у себи да размишља о јединственом народу који има јединствене интересе и потребе и који има потребу да одлучује сам о себи - истакао је Вулин.

Он је рекао да Србија коју води Александар Вучић није Србија која признаје туђе кривице, лажне симетрије и није Србија која ће повући и један једини потез а да не мисли о свим Србима без обзира гдје они живе.

- Само јединствени можемо се надати да ће наша дјеца живјети у миру, а тамо гдје Срби не одлучују сами о себи за њих нема ни истине ни правде - закључио је Вулин.

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић рекао је новинарима да је овај филм веома значајан јер је на Кошарама одбрањена Србија, а ако је одбрањена Србија онда је одбрањена и Република Српска и читав српски народ.

- Не треба да заборавимо да је НАТО бомбардовао Србе са обје стране Дрине. Задесила нас је трагедија једног народа и управо је ово начин да је отргнемо од заборава и да институционално градимо културу сјећања и памћења - истакао је Којић.

Којић је изразио захвалност Министарству одбране Србије, Вулину, аутору филма, те "Застава филму" што је вечерас у Бањалуци премијерно приказано херојство српских војника које су они заиста показали на Кошарама.

Пуковник Војске Србије Душко Шљиванчанин, ратни командант 53. Граничног батаљона у вријеме НАТО агресије, рекао је новинарима да је велика част приказивати овај филм пред борцима Војске Републике Српске и њиховим потомцима, који су на овим просторима имали много Кошара и много Паштрика у својој борби.

Он је изразио захвалност у име припадника овог батаљона и бораца са Кошара на указаном поштовању у Бањалуци.

- Верујте, вечерас се радују душе 108 погинулих припадника у рејону карауле Кошаре - истакао је Шљиванчанин.

Пројекцији филма присуствовали су министри у Влади Републике Српске, народни посланици, народни посланици, директор Полиције Републике Српске Дарко Ћулум, представници Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, предсједник Скупштине Града Бањалуке Зоран Талић, предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић, историчари, угледни јавни и културни радници, те бројни грађани.

Пројекцију филма организовао је Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица и Србско сабрање "Баштионик".