Додик повукао црвену линију за амбасадоре - и послао поруку Њемачкој
Актуелни предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик је на њему својствен начин опет узбуркао тамошњу јавност.
Без дипломатских рукавица, погађајући право у мету, Додик није хтио да прими у опроштајну посјету одлазећу амбасадорку Њемачке Кристијан Хоман зато што је, како је објаснио, радила "на штету Срба".
Није се, међутим, задовољио само тиме што су медији у Сарајеву већ данас то оцијенили као скандал.
Додик је у писму амбасадорки поручио да су њени јавни иступи и дипломатске активности били политички обојени, субјективни и дипломатски непримјерени и најавио да ће о томе обавијестити и највише представнике Њемачке.
Да ли је политичар познат по томе што је, мимо политичких правила, без длаке на језику, овога пута заобишао и правила дипломатије, или је његов евентуални недипломатски став у ствари одговор на недипломатско понашање амбасадорке која то себи није смјела да дозволи?
Одговарајући на ова питања, саговорник Спутњика, некадашњи амбасадор, а сада предсједник Српског спољнополитичког круга Милисав Паић каже да у Додиковом ставу да не прими амбасадорку не види преседан.
Понашање у таквим ситуацијама зависи од земље до земље, напомиње он и додаје да ни њега када је одлазио из Мексика, гдје је био амбасадор, није примио предсједник те државе.
То је ствар домаће праксе и он може куртоазно некога да прими у опроштајну посјету, а не мора, и то није никакво одступање од неке дипломатске праксе, указује Паић и додаје "Друга је ствар што су нас предсједници на свим странама навикли да свакога примају и онда је ово испао као неки преседан".
- Предсједавајући Додик сигурно је имао ваљане разлоге зашто је тако поступио. На крају боравка неког амбасадора који је највећи дио времена провео у подривању ауторитета бившег предсједника Српске, а сада предсједавајућег Предсједништва БиХ, то је са његове стране, вјерујем, била демонстрација и реакција на понашање страних представника у БиХ које не доличи поступању једног дипломатског представника - мишљење је Паића.
Некадашњи дипломата објашњава да је амбасадор ту да представља своју земљу у другој, а сваки чин који излази изван оквира нормалног дипломатског комуницирања се може квалификовати као акт мјешања у унутрашње ствари. Зато сматра да би послије свега чак било и лицемјерно да Додик прими њемачку амбасадорку у опроштајну посјету.
- Кад се сведу рачуни трогодишњег боравка њемачке амбасадорке у БиХ, што се тиче Републике Српске, очигледно је да ту није било неке равнотеже у њеном постављању и да би се то свело на једну церемонију без садржаја. То није добро. Овако, Додик је овим чином послао поруку будућем њемачком амбасадору - сматра Паић.
Он подсјећа да Хоманова није једина амбасадорка са Запада којој је упућивао замјерке због неизбалансираног постављања према два ентитета у БиХ и отворене подршке муслиманско-хрватској Федерацији уз активно залагање за ревизију Дејтонског мировног споразума. Најчешће их је имао на рачун бивше америчке амбасадорке Морин Кормак.
Ово је и порука њемачкој влади да постоји црвена линија стрпљења и толеранције Републике Српске и мислим да је он изабрао прави моменат да то јавно стави до знања, с обзиром на функцију на којој је сада и да је на половини тог мандата, каже Паић.
Осипање Дејтонског споразума дошло је, сматра он, до тачке када се већ поставља питање шта ће се догодити са Српској и њеним правима која су јој дата тим мировним споразумом.
Његова је оцјена да ће Њемачка послије овога имати мало више такта у односу на интересе и потребе Републике Српске.
- Јесте да ће то имати међународног одјека, али то је легитимна одлука човјека који се тренутно налази на врху БиХ, и то није ништа што би било преседан у међународној дипломатској пракси - закључио је предсједник Српског спољнополитичког круга.
Политиколог из Републике Српске Војислав Савић сматра да није скандал не примити амбасадорку у опроштајну посјету, нарочито ако је она урадила много лоших ствари, или се спрема да упути негативан, нереалан и субјективан извјештај по Србе.
Он каже за Спутњик да је тешко наводити све примјере непримјереног дјеловања амбасадорке Њемачке, чији је заједнички именитељ мјешање у унутрашња питања која се тичу Срба, Хрвата и Бошњака, а која немају никакве везе са Њемачком.
Зато је мишљења да у овом случају није непристојно одбити нечију опроштајну посјету и да се томе придаје много већи значај него што уопште треба. Уз то напомиње да у цијелом случају нико не доводи у питање њену кривицу.
Савић, међутим, указује на битан моменат који је Додик навео у писму који не треба занемарити.
- Прије свега, он је јасно разграничио дјеловање Њемачке као државе и амбасадорке која је овдје била у претходном периоду. Њу не примити у опроштајну посјету није једнако осуди политике једне државе, и веома је важно да се те двије ствари раздвоје. Он је и нагласио да је Њемачка уложила много напора у БиХ, и то стоји - истиче саговорник Спутњика.
Он, уз то, указује на чест случај у БиХ да медији у Федерацији, као и одређене странке, дају превелики значај амбасадорима.
- Ишчитавамо да домаћа јавност БиХ и види као неку врсту протектората и у томе тражи интервенцију са стране како би испословала бољи положај за своју политику, што је погрешно јер нарушава интегритет државе - објашњава Савић.
И он напомиње да није једино дјеловање њемачке амбасадорке било такво и да то чине бројни са Запада, посебно претходна америчка амбасадорка.
Да амбасадор Србије или БиХ почне негдје да се мјеша у унутрашња питања земље у којој је, за два дана би био депортован, сликовит је Савић, који сматра да Додиков потез треба да буде порука свим амбасадорима да се држе својих овлашћења.
На питање како ће Њемачка примити чињеницу да се предсједавајући Предсједништва БиХ дрзнуо да оцјењује рад њиховог дипломате, Савић констатује да је Њемачка једна озбиљна и велика земља.
- Идеално би било да они прво преиспитају како је она и шта овдје радила и да ли су извјештаји које је слала били релевантни и поуздани. Тако би озбиљна земља урадила, јер је предсједник једне државе, каква год она била, ипак по рангу виши и важнији од амбасадора. Он је ту да представља своју земљу и подређен је министру спољних послова, а он предсједнику владе, односно канцелару, тако да то није исти ранг. И то што је предсједавајући Предсједништва, односно шеф једне земље одбио да прими амбасадора у опроштајну посјету, више је порука него конкретан политички или правни акт - сматра Савић.