Још нико није одговарао за киднаповање српских рудара у "Белаћевцу"
Отети су Душан, Перо и Зоран Ађанчић, Мирко Буха, Драган Вукмировић, Филип Гојковић, Мирослав Трифуновић, Србољуб Савић и Божидар Лемпић. О њиховој судбини до данас нема никаквих информација.
Координација српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије /Српска координација/ подсјећа да до данас нико није одговарао за киднаповање српских рудара, као ни за бројне друге ратне злочине над Србима.
Рудари нису били заробљени у ратним дејствима, јер тих дејстава тада није ни било, нити су били наоружани, већ су киднаповани са својих радних мјеста само зато што су били Срби.
Киднаповање рудара са копа "Белаћевац" прво је у низу масовних киднаповања Срба на Косову и Метохији, које су починили припадници терористичке ОВК, која су услиједила током наредне двије и по године.
У саопштењу се напомиње да је киднаповано око 1.000 Срба, а о судбини њих 532 се још увијек ништа не зна.
Координација подсјећа да су, након доношења Резолуције 1244 Савјета безбједности УН и стављања територије Косова и Метохије под управу УН, породице жртава дошле до сазнања да се посмртни остаци киднапованих највероватније налазе у јами Жиливоде на територији општине Вучитрн.
Након вишегодишње борбе породица жртава, припадници Еулекс започели су истраживање ове локације током 2010. године. Јула 2012. године, из неразјашњених разлога јаму Жиливоде је захватио пожар, који је трајао данима, а већ 2. августа исте године мисија Еулекс је саопштила да на овој локацији "људски остаци нису пронађени".
Из Српске координације наводе да никада неће престати да траже истину и правду за отете и убијене Србе на Косову и Метохији.
Ова организација указује на одговорност Еулекса и других међународних мисија надлежних за владавину права на Косову и Метохији.