Пројекат стамбеног збрињавања избјегличких категорија у застоју
Мада је реализација почела прије више од четири године, тек половина од 900 породица у БиХ обухваћених овим пројектом, добила је кров над главом.
Међу онима који и даље чекају је и осам паљанских породица, које почињу да се прибојавају да на овај начин неће ријешити то егзистенцијално питање.
Клачари су избјегли из Хрватске, гдје нису имали имовину, а због минималних примања не могу се упустити у кредите.
- Кирију плаћамо годинама, а неизвјесност је свакако присутна. Онда се држимо неког уговора, ништа се не дешава - каже Борка Клачар.
На листи чекања и пензионисани официр ВРС и ратни војни инвалид Ивица Топић, који такође никада није имао властиту имовину.
- Рачунао сам да ћемо прије двије године уселити у своје куће. Моја породица и ја издвојили смо средства, платили ренту, прикључак воде... - прича Топић, који је расељено лице у БиХ.
Од 33 општине у Српској у којима се овај пројекат реализује највећи проблем, како нам је у Секретаријату потврђено и јесте настао у општинама Пале, Источна Илиџа и Трново.
- Три пута је расписиван тендер. Први пут се извођач јавио и одустао, два пута се нико није јавио на исти - рекао је Гојко Јотић, помоћник директора Секретаријата за расељена лица и миграције Републике Српске.
Дио неутрошених кредитних средстава од укупно 15 милиона КМ из Саудијског фонда за развој чека да се усмјери и на многе локације у БиХ јер од 900 породица у БиХ тек половина је збринута.
Стога и из Фонда за повратак БиХ апелују на грађевинске фирме да не игноришу јавне позиве, тврде, услови су побољшани.
Бојан Нинковић, директор Фонда за повратак БиХ објаснио је да Саудијски фонд за развој за извршене послове плаћа директно извођаче, а задатак БиХ и ентитеских институција је припрема документације и избор извођача.
Јасно је и незбринутим породицама да грађевнске фирме не могу радити на властиту штету, и надају се да ће их повољнија динамика плаћања обезбијеђена преговорима са саудијским партнером, ипак привући да конкуришу на јавни позив.