Свијет на путу "климатског апартхејда"

У извјештају се наводи да би предузећа требала да имају кључну улогу са борбом против климатских промјена, али да се на њих може ослонити да ће се старати о сиромашнијим.

- Превише ослањања на приватни сектор могло би довести до климатског апартхејда при чему ће богати платити свој бијег од превелике врућине, глади и сукоба, а остатак свијета биће суочен са патњама - истиче се у извјештају.

Он је као примјер навео становнике Њујорка који су остали без електричне енергије или медицинских услуга 2012. године при налету урагана Сенди док је сједиште компаније "Голдман Сакс" било заштићено са више десетина хиљада врећа са пијеском и имали су сопствени агрегат.

Према његовој оцјени, ослањањем на приватни сектор за заштиту од екстремних временских неприлика и раста нивоа мора "скоро сигурно ће довести до кршења људских права, јер ће богати побјећи, а сиромашни остављени на цједилу".

Он је упозорио да ће чак и у случају најповољнијих дешавања, више стотина милиона људи бити суочено са несигурности око исхране, присилном миграцијом, обољењима и смрти.

Алстон у свом извјештају критикује владе јер не чине довољно већ само шаљу званичнике на конференције како би држали "суморне говоре" иако научници и разни активисти упозоравају на климатске промјене од седамдесетих година прошлог вијека.

- Тридесет година одржавања конвенција и ништа није постигнуто. Од Торонта до Нордвијка, од Рија до Кјота и Париза текстови саопштења су слични пошто Америка само наставља по старом. САД су игнорисале свако научно упозорење и ограничења - напомиње Алстон.

Од 1980. године сама Америка се суочила са 241 временском и климатском катастрофом које су изазвале штете у вриједности од милијарду долара и више.

Током тог периода било је и позитивних дешавања, попут пада цијене обновљивих енергената, смањење употребе угља, опадања емисија штетних гасова у 49 држава, а 7.000 градова, 245 региона и 6.000 компанија обавезало се за борбу против климатских промјена.