ПД ПСБиХ: Вишечасовна расправа о стању у правосуђу

Иако је замјеник предсједавајућег Представничког дома - Небојша Радмановић упозорио да је рад Дома потпуно нелегитиман јер не присуствује девет од 13 српских посланика, готово сви предложени закључци који се односе на стање у правосуђу су усвојени, а они који се односе на мигрантску кризу, као и предложене мјере стабилизације првенствено у Унско-санском кантону су или одбачени или ће пред Колегијум дома на усаглашавање, због недостатка потребних гласова из Српске.

Вишечасовна расправа о стању у правосуђу и ни сат времена о мигрантској кризи, најбоље осликава мотиве иницијатора хитне сједнице Дома. Испоставило се да је видео урадак у "случају" Алешевић који је и иницирао хитност расправе о правосуђу, много битнији и хитнији од видео снимака хиљада миграната који тумарају, прије свега Унско-санским кантоном.

Како год, посланик СДА и добар зналац истражилаца ратних злочина, Шемсудин Мехмедовић је предложио, а посланици, међу којима и пет присутних из Српске предвођени Мехмедовићевим партијским колегом Адилом Османовићем, прихватили закључак да се од свих чланова ВСТС-а затражи оставка.

Из СББ-а је стигао и истим омјером снага прихваћен закључак да Клубови посланика формирају привремену истражну комисију која би кроз саслушање носилаца правосудних функција, утврдила стање у правосуђу с посебним освртом на ВСТС.

Прихваћен је и закључак да Министарство правде БиХ у року од 30 дана Парламенту достави анализу потребних измјена закона у области правосуђа с мишљењем Европске комисије. И мада су цијели дан били фокусирани искључиво на правосуђе, ни правници међу посланицима, нису сигурни да њихови приједлози имају уставну подлогу, првенствено због тога што је прецизно разграничена надлежност законодавне и судске власти. 

- Овом иницијативом, би се први пут, барем у ова задња два сазива основала истражна комисија. Мислим, чак први пут у историји  - рекао је Дамир Арнаут, посланик СББ-а.

ХДЗ-ов Предраг Кожул, запитао је "када се то правосуђе покварило", јер су најжешћи заговорници постали управо они посланици и партије, који су све донедавно у скупштинским клупама истом том правосуђу пружали безрезервну подршку.

Подсјетио је на вишегодишњу конзистентност једино својих партијских колега и посланика СНСД-а који су и раније били против оваквог правосуђа. Кожул је запитао – да ли су ово само козметички закључци због којих је ова сједница и одржана!?

У закључке је сумњу исказао чак и министар-посланик Драган Мектић. Одушевљен што Парламент, како каже ради, и незадовољан материјалом, а један је од предлагача истог, у препознатљивом маниру себе и посланике питао је – обавезују ли ови закључци носиоце правосудних функција или само, како је рекао "млатимо празну сламу".

Како год ријечи му је понестало када је на ред стигла штура расправа о мигрантској кризи. У двострукој улози и извјештача и усвајача материјала бавио се тек статистиком. И кроз призму недостатка новца, за мигрантску кризу кривио друге.

- Ми смо створили капацитете у прихватним центрима и мигранти треба тамо да се налазе, а не у парковима, на јавним површинама - навео је Драган Мектић.

Према Мектићевим показатељима од почетка ове године до 25. јуна, у БиХ је регистровано 10.524 новопридошла мигранта. Међутим, више од 17.000 до 19. јуна регистровао је само МУП Унско – санског кантона, тврди посланик Јасмин Емрић.

Међутим, сви приједлози закључака или вапаји за помоћ матичном му Кантону за које је Емрић тражио помоћ колега – посланика или су одбачени или ће тек на усаглашавање пред Колегијум Дома. Међу њима и онај да мигранту буду равномјерно регионално распоређени и смјештени на територију оба ентитета.

За замјеника предсједавајућег Дома Небојшу Радмановића цјелодневни "учинак" посланика у скупштинској сали, чиста је злоупотреба.

- Данас на силу покушавају да обезбиједе легитимитет без два спрска Клуба који броје девет посланика са једним српским клубом који броји четири посланика, од којих су два већ министри. Дакле, тај рад је потпуно нелегитиман - навео је Радмановић.

И док мигрантска криза остаје брига првенствено становништва и локалних власти у Унско-санском кантону, из правосуђа стижу прва реаговања. Нарушена је демократска подјела власти јасан предсједник ВСТС-а Милан Тегелтија. Закљичци ни на који начин не обавезују Савјет и његове чланове. А да су парламентарци истински жељели да ријеше проблеме у правосуђу, па и да се "ријеше" овог састава Савјета, могли су то да учине доношењем новог закона, што им и јесте мандат, поручује Тегелтија.