Јунге велт: Зар нападачи не би требало да сносе трошкове обнове након бомбардовања?
Под насловом "Посљедице рата - дугоготрајно ћутање, бивша СР Југославија 20 година послије НАТО напада", берлински лист данас доноси опширан извјештај и преноси утиске са недавно одржаног међународног симпозијума у Нишу о посљедицама употребе муниције са осиромашеним уранијумом.
Њемачки дневник износи податке да је у Србији у току 78-дневног НАТО бомбардовања употријебљено 15 тона осиромашеног уранијума и 289.536 кластер бомби на 333 мјеста широм земље, те да је у тим нападима страдало 3.500, а рањено 10.000 људи, да је знатно девастирана инфраструктура земље, разрушена хемијска индустрија у Панчеву и завод Застава у Крагујевцу.
Аутор текста Герд Шуман, дугодишњи познавалац прилика на Балкану, констатује да су посљедице рата још велике, а да значајних побољшања нема на видику, те додаје да су и у Републици Српској 1995. изведени слични напади уз разарање инфраструктуре и да озбиљне процјене говоре да се тиме укупан обим негативних посљедица знатно увећава.
Јунге велт пише да општу ситуацију у Србији илуструју подаци да се годишње исели између 50.000 и 70.000 углавном стручних људи и подсјећа да је хамбуршки Ди Велт 5. фебруара оцијенио да је стање такво да "Србија крвари, а Њемачка од тога профитира".
О посљедицама употребе уранијумске муниције на симпозијуму су расправљали правни, медицински и други експерти из Србије, Италије, Бугарске, Русије, Грчке, Малте, Њемачке и Швајцарске, а заједничка мисао свих излагања је била да се коначно нешто чини и покреће, преноси берлински лист.
Јунге велт пита које консеквенце могу да се извуку у вези са употребом осиромашеног уранијума, за људе и околину тако опасног оружја која је услиједила у ратовима у Југославији и Ираку уз кршење међународног права.
- Шта ако је право још и након 20 година право побједника? Зар нападачи не би морали да сносе трошкове за обнову хемијске индустрије у Панчеву и завода Застава у Крагујевцу? Исто тако за разорене циљеве у БиХ. Према садашњим околностима, ова питања још остају отворена, али се ипак морају поставити зато што су то егзистенцијална питања - наводи њемачки дневник.
Лист цитира њемачког медицинског стручњака професора Клаус-Дитера Коленду да су иза производње и употребе осиромашеног уранијума САД и Велика Британија, те да је, осим Балкана, муниција са осиромашеним уранијумом употребљавана у Авганистану, Ираку, Сомалији, вјероватно у Либији и на крају у Сирији са укупно око 2.500 тона баченог уранијума.
Ради поређења, лист наводи процјене да је за санацију посљедица пробних гађања у америчкој савезној држави Индијана са 77 тона утрошеног осиромашеног уранијума потребно 7,8 милијарди долара, што је и за моћни Пентагон била превисока цијена.
У извјештају се истиче да је Ниш један од најстаријих градова Балкана, са 6.000 година дугом историјом често био поприште борби са страним завојевачима од Османлија /1474-1877/, Хабзбурговаца /1914/, до њемачких фашиста /1941-44. године/, који су били најбруталнији, јер су само у логору "Црвени крст" држали 30.000 људи, од којих је убијено око 12.000 људи.
- Опет на крају другог миленијума Њемачка се враћа овамо, гдје је раније пролила толико крви, овај пут у савезу са САД у нападу под називом "Племенити наковањ", који није био ни мало племенит јер је у центру Ниша подигнут још један споменик са именима готово 200 страдалих од НАТО напада - истиче се у извјештају.
Јунге велт пише да је и послије завршетка рата умирање настављено и повећано, а да се у земљи о теми уранијума није говорило или осиромашени уранијум није довођен у везу са знатно повећаном стопом раста броја обољелих и умрлих од малигних обољења.
Лист указује да НАТО оспорава наводе неких медицинских стручњака, док адвокат Срђан Алексић, након смрти мајке од тешке болести, значајног повећања броја обољелих и сазнања да је у Италији вођено и добијено више судских процеса у којима је утврђено да се умирање италијанских војника доводи у везу са њиховим боравком на контаминираним подручјима на подручју Косова и Метохије, покреће иницијативу да се ова тема отвори и траже начини како да се угроженима помогне.
Према истраживању Алексића, који је и професор, у Србији је између 2000. и 2019. од рака умрло 18.000, а обољело 30.000 људи, а многи медицински стручњаци узроке повећања броја обољелих доводе у везу са употребом муниције са осиромашеним уранијумом.
Учесници нишког симпозијума требало је да посјете и Врање, подручје гдје је и према потврди УНЕП-а /УН Енвиромент Програм/ употријебљена већа количина осиромашеног уранијума.
Међутим, посјета је изненада отказана. Испоставило се да је градоначелника Врања контактирао амбасадор САД у Србији Кајл Скот, који му је понудио средства од 250.000 долара за изградњу дјечијег вртића, што је очито имало свој учинак, наводи њемачки лист.
Исти извор напомиње да се ни представници службеног Београда, који су најавили учешће, нису појавили у Нишу, те да су кружиле претпоставке да су представници НАТО-а из Бироа за контакте са Генералштабом Војске Србије у оквиру "Партнерства за мир" имали одређени утицај.
У извјештају из Ниша наводи се да није тајна да је евидентан политички и економски потеценцијал за притисак Запада на Србију.
Јунге велт додаје да за Владу у Београду предност имају напори ка чланству у ЕУ и да у Београду сматрају да добро понашање повећава шансе, те да ЕУ значи развој и напредак.
Берлински дневник подвлачи да су се оваквим схватањима у Београду супроставили експерти из околних земаља и цитира дио излагања грчког адвоката Јаниса Рахиотиса из Атине, који је рекао да се људима на Балкану упорно понавља како пад стандарда као посљедица ратова и губитак суверенитета у крајњој линији не представља проблем јер ће се наводно обезбиједити богатство и сигурност кад се приступи НАТО-у и кад се уђе у ЕУ.
- Подоста година касније у Румунији, Бугарској и Хрватској ова обећања требало је да буду испуњена. Да ли су они богати? Грчка је још прије много времена исто учунила. Резултат је да САД контролишу нашу армију и спољну политику, а Њемачка остало - истакао је Рахиотис.
Он је додао да се ова политичка стварност не смије заборавити и да Србија мора да води рачуна о својој смосталности.
Као правник, Рахиотис се бавио и Хашким трибуналом за којег је навео да је нека врста неоколонијалног "судског комитета", чији задатак је био да Западу прибави легитимност уништења Југославије и оспори и учини нелегитимним руководство Срба у БиХ.
- У тим околностима пред покретачима активности за ублажавње посљедица употребе осиромашеног уранијума и помоћ угроженима стоји много препрека - констатовао је Јунге велт.
Лист је пренио изјаву професора Алексића да је симпозијум ипак испунио очекивања, да се о теми више говори и у земљи и у свијету, да се према једној међународној иницијативи "ради на томе да се обезбиједи договор према коме би западне земље пружиле помоћ на отклањању проблема" и да се путем поравнања дође до рјешења.
На нивоу државе у Србији је формирана парламентарна комисија, која се бави питањима повећања броја обољелих у вези са употребом осиромашеног уранијума, што се за почетак, такође, може означити као извјестан напредак, закључује берлински дневник.