Мејер за РТРС: Можете да кажете НЕ великим силама (ВИДЕО)
ПРЕРАДОВИЋ: Одржали сте предавање на Факултету безбједносних наука у Бањалуци, а једна од тема која је покренула највећу дискусију је питање како велике силе утичу на мале државе, посебно на западном Балкану?
МЕЈЕР: Оно што тренутно можемо видјети, јесте већи интерес Вашингтона и Москве, посебно на Балкану који је другачији у односу на '90. Центар пажње данашњег интереса није ситуација на Балкану, он се посматра као мјесто сусрета великих свјетских сила, зато што је Балкан мост између Европе и Азије, Европе и Блиског истока. То је разлог због којег су Русија и Америка још у хладном рату и теже утицају на Балкану. Ово је историјско питање, јер је овај дио свијета кроз вијекове био под утицајем и окупацијом великих сила, попут Турске и Османлија, Аустроугарске, Русије, а од '90. и од стране Американаца који се такмиче с Русијом. Чак су и државе које физички нису биле присутне на Балкану, имале огроман утицај, попут Француске и Велике Британије, али и Њемачке и Пруске Републике прије Њемачке. Данас, Америка и Русија у својој борби врше притисак на овдашње владе да би оствариле свој интерес. Вашингтон врши притисак на Србију да се придружи НАТО-у, а Русија да то не уради. Веома је тешко политичарима у овом дијелу свијета, да иду против интереса великих сила.
ПРЕРАДОВИЋ: Да ли је реално да мислимо да сами можемо ријешити проблеме или да имамо право на избор? Да сами доносимо одлуке за које мислимо да су у најбољем интересу народа у БиХ?
МЕЈЕР: Да, 25 година говорим да морате научити да кажете "Не", да кажете великим силама - "Ми то нећемо урадити на тај начин".
ПРЕРАДОВИЋ: Можемо ли заиста рећи "Не"? Рекли сте да је Тито НАТО-у рекао "Не", а знамо шта се након тога десило са бившом Југославијом. Република Српска говори "Не" НАТО-у, али питање је да ли заиста имамо право на избор код великих сила?
МЕЈЕР: Када је Тито рекао "Не" НАТО-у то је било зато што је знао да ће као независан и неутралан имати много већи утицај, него ако постане чланица НАТО-а. Тито је у ствари увећао своју моћ одбијајући чланство. Када предсједник Додик каже "Не", уведу му санкције. Али, треба да знате да оне немају неки стварни утицај на оно што он ради. Вашингтон га не воли, али га бар поштује, поштује његову позицију.
ПРЕРАДОВИЋ: У неким интервјуима сте говорили да Америка не воли Републику Српску и Милорада Додика, а сада је он предсједавајући Предсједништва БиХ. Да ли се политика америчке Амбасаде промијенила? Сада са њим морају директно да сарађују.
МЕЈЕР: Тако је. Вашингтон и Брисел више немају луксуз да га игноришу, зато што је предсједавајући трочланог Предсједништва БиХ. Он сада има могућност да именује и повлачи амбасадоре, да доноси важне економске одлуке итд. Да, апсолутно сте у праву, сада је на моћнијој позицији, што је иронично, јер БиХ је креација великих сила, посебно Сједињених Америчких Држава. Они су створили Босну и потврдили је Уставом БиХ, Анексом 4. То значи да је САД аутор позиције на којој је данас господин Додик и зато је морају поштовати.
ПРЕРАДОВИЋ: Да ли сте и даље при ставу да је Босна и Херцеговина само држава на папиру, а у реалности обична фикција?
МЕЈЕР: О да, и даље то апсолутно мислим. То је апсолутна реалност. Моћ ове земље налази се у њеним етничким заједницама, посебно када говорим о Бошњацима и Србима. Хрвати су популација која је у опадању, и мало су у другачијем положају. Оно што се истински рачуна су владе у Бањалуци и Сарајеву, а то не значи да је власт на нивоу БиХ ирелевантна, али јесте у већини ствари. Управо ово је нешто што је америчким политичарима врло тешко да разумију и поштују. Амерички званичници који се баве овом земљом, никада нису разумјели значај етничког идентитета.
ПРЕРАДОВИЋ: Господине Мејеру, да ли мислите да ће се Вашингтон успротивити, ако вође на Балкану одлуче да мијењају границе?
МЕЈЕР: Мислим да хоће, али постоји начин да се то заобиђе. Већ дужи период сматрам да границе нису стабилне и да ће доћи вријеме када ће се оне мијењати. То треба посматрати из неколико углова. Нема ништа свето са границама у тоталу, посебно у Европи. Вијековима су се те границе мијењале. Границе Сједињених Држава, које се развијају од краја 18. вијека, стално се мијењају. Вјерујем да постоји начин, али само ако се то може постићи мирним путем. Нико не жели да види да овај дио свијета поново урања у нови рат, једноставно је било пребрутално. Да, Вашингтону се то неће допасти, покушаће се супротставити, ако се може преговарати. Вјерујем да се с тим можете изборити. Европска унија је друга прича, она ће бити задовољна било којим рјешењем, које је постигнуто на миран начин. Изузетак може бити само Њемачка, али и Нијемци то могу добро да прихвате, све док се постиже мировни договор. Знам да овдје постоје искрени људи који нису сагласни с оваквим размишљањем и који сматрају да би покушај промјена граница, могао поново да изазове крвопролиће. Али, вјерујем да не мора да буде тако, ако се договор постигне мирним путем.
ПРЕРАДОВИЋ: Док ово говорите, мислите на Ваше ставове о референдуму у Републици Срспкој и да она може изабрати три пута - остати у БиХ, постати независна или припојити се Србији?
МЕЈЕР: Да, сматрам да је одлука на вама.
ПРЕРАДОВИЋ: Зар заиста вјерујете да је то могуће и да утицај великих сила неће бити пресудан, да ће дозволити право на избор?
МЕЈЕР: Мислим да се Вашингтон не би мијешао, али сматрам да се референдум може спровести, па чак и ако се Вашингтон умијеша у то питање. Опет понављам, ово је могуће, али само на миран начин. Погледајте ситуацију у Србији, Бриселским споразумом ништа није постигнуто.
ПРЕРАДОВИЋ: Сматрате ли да се нешто у вези са Косовом и Метохијом, у задњих десетак година, значајно промијенило набоље?
МЕЈЕР: Не, ништа се није промијенило набоље. Мислим да је ситуација још гора, зато што Влада Србије не зна шта хоће и реагује на свако саопштење и став из Брисела. Београд се боји те разлике у мишљењу, да се супротстави Бриселу и Европској унији. То значи да ништа није постигнуто, а све што је урађено на бриселским састанцима само је још учврстило косовски суверенитет и независност, одузимајући моћ и ауторитет Београду. Ево, навешћу два примјера. Прије пар мјесеци полиција је интервенисала у Косовској Митровици, а друга је да је Косово рекло да неће признати Заједницу српских општина. Ове ситуације су корак уназад и све што Београд ради, јесте да се жали. Ако пажљиво прочитате Резолуцију 1244 Уједињених нација, Србија има право да има полицију сјеверно од ријеке Ибар на Косову, али толико се плаше да се супротставе и покажу своју моћ Евроспкој унији. Написао сам један новински чланак "Србија жртвује Косово на ЕУ олтару", гдје сам навео да је за Београд и Приштину једини начин да ово питање буде ријешено, да директно преговарају, без ЕУ, Русије и Америке.
ПРЕРАДОВИЋ: Да ли је то могуће?
МЕЈЕР: Да, јесте. Оно што треба да се уради..
ПРЕРАДОВИЋ: Али, не можемо заборавити историјски значај Космета, културолошке разлике народа на тим просторима.
МЕЈЕР: Да, тачно, можда ће бити потребне године, али сматрам да су до сада све погрешно радили. Прво су почели са провођењем ситних ствари, попут "Телеграфа, телефона" итд. Нису се бавили највећим проблемом, а то је питање политичког суверенитета. Сматрам да на том пољу само иду уназад. Морају се почети бавити питањем политичког суверенитета. Када то одлуче, онда је могуће разговарати о неким аранжманима, а то може бити постигнуто само мирним путем. Потребна је храброст учесника да кажу Вашингтону "ово ћемо сами да ријешимо и не желимо мијешање Вашингтона". Они поступају супротно и говоре да морају да у преговоре укључе САД и ЕУ. То је погрешно. Погледајте историју америчке политике која је овдје била веома деструктивна, кочила је овај простор и никако није унаприједила ситуацију. Једини начин на који је питање Косова ријешено, резултирало је ситуацијом залеђеног конфликта, а једино рјешење је да Вучићева и Тачијева влада директно преговарају, без интервенција великих сила.
ПРЕРАДОВИЋ: Али, рекли сте да територија Косова и Метохије не може бити враћена.
МЕЈЕР: Оно што мислим да ће се десити је да подручје сјеверно од ријеке Ибар, може постати дио Србије, јужни дио од Ибра биће изузетно тешко вратити, зато што мислим да би то водило крвопролићу. Али и о томе се мора преговарати. Знам да је предсједник Вучић, ако се не варам прошлог мјесеца, рекао да Србија мора да прихвати чињеницу да неће добити Косово. Он не би требало да говори такве ствари, јер доноси одлуке прије преговора. Као аутсајдер разумно могу рећи да ће бити веома тешко за јужно од Ибра, али постоје неке мјере које се могу предузети, не заборавите на историјска и религијска мјеста заједница на југу Косова и постоје начини да се заштите.
Е сада, дио цијелог договора могао би да буде и Република Српска. Шта Република Српска ради? Шта се дешава са Прешевском долином? Како заштитити интересе Федерације? Можда хрватском народу треба дозволити да се придружи Хрватској.
Проблем америчког начина гледања мапе бивше Југославије када се распала, био је тај што смо је посматрали по дијеловима, не у цјелини. Гледали смо БиХ, Косово, Хрватску, Србију, Македонију, а нисмо гледали цијелу мапу и сјели с народима тих држава и питали их шта требате и желите. Босна је наметнута држава, она је творевина САД. Неки од нас, у то вријеме, питали су зашто се инсистира да Босна буде држава, али никада нисмо чули или добили адекватан одговор. Постојале су само претпоставке да ће се то десити.
ПРЕРАДОВИЋ: Како коментаришете чињеницу да у Федерацији БиХ још није формирана власт, али ни на нивоу БиХ?
МЕЈЕР: Не, још нема Владе због двије очигледне ствари. Прва је, очигледно, велика разлика у мишљењима како та влада треба да буде конституисана и зашто. Али, много важније је да је, уствари, влада на нивоу БиХ безначајна. Република Српска савршено функционише и без Сарајева, Федерација исто функционише, али не баш тако добро. Државна власт је суштински, уз неколико овлашћења која има, безначајна и измишљена.
ПРЕРАДОВИЋ: Имамо политичке проблеме овдје, али и у региону. Ту су и безбједносни изазови, попут миграција, тероризма и мигранти који пристижу са Блиског истока. Шта је потребно урадити? Можемо ли очекивати да ће БиХ у будућности имати проблем, јер чињеница је да БиХ није спремна да постане имиграциони центар за избјеглице?
МЕЈЕР: Тако је, заиста није. Мислим да о овом питању морају бити успостављени преговори са Европском унијом и другим владама. На примјер, предсједник Вучић има одличан однос са Ангелом Меркел и зато сматрам да јој мора искрено прићи и рећи да се с тим Србија не може носити. Када говоримо о томе, мислим да заједнички интерес имају и Федерација БиХ и Република Српска. БиХ, Република Српска не могу се носити с масивним приливом миграната.
Свакако, једно он најзначајнијих безбједносних питања јесте повратак ратника ИД из Сирије у БиХ. Постоје центри око Бихаћа и у другим дијеловима Федерације гдје је то очигледно. Ово питање мора се пажљиво посматрати, посебно што је ријеч о Федерацији. Закон Европске уније, који је недавно допуњен, каже да када један мигрант или избјеглица дође у Европу, земља у коју је прво дошао је земља која је одговорна за њих. Незнатан је број оних који прво дођу у Босну, али ово јесте проблем за Грчку и Италију чија жеља је да их се ријеше и да мигранте измјесте на сјевер. Добро је што сте и ви сјеверно од те локације.
ПРЕРАДОВИЋ: Били сте у посјети предсједници Републике Српске Жељки Цвијановић, а знамо да сте и члан Комисије за Сребреницу у Влади Републике Срспке. О чему сте разговарали и какав је Ваш став о предстојећем 11. јулу?
МЕЈЕР: Тако је, састао сам се с предсједницом. Разговарали смо о неким политичким проблемима, али и о одмору и породици. Познајем је дуго, пријатељи смо. Мислим да је јака индивидуа, да је одлучна и паметна. А комисија, да постоје двије комисије - једна за Сарајево, а друга за Сребреницу и рећи ћу Вам да смо одлучили да са ставовима не излазимо пред медије, јер још радимо на овом питању. Али, оно што Вам могу рећи јесте да ћемо бити објективни, поштени и искрени. Без обзира гдје нас чињенице буду одвеле, ићи ћемо у том правцу.
Разговарала: Љиљана Прерадовић