Страдање Срба у Подрињу злочин за који нико није одговарао (ВИДЕО)
Обиљежавање је почело служењем парастоса код Централног спомен-крста на градском гробљу у Братунцу, након чега је услиједило полагање вијенаца и обраћање званичника.
Обиљежавању 27 година од страдања Срба на подручју средњег Подриња присуствовали су српски члан и предсједвајући Предсједништва БиХ Милорад Додик, предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић, министри рада и борачко-инвалидске заштите Душко Милуновић, саобраћаја и веза Неђо Трнинић, делегација Народне скупштине, руски амбасадор у БиХ Петар Иванцов.
Обиљежавању су присуствовали и помоћник министра за рада, запошљавање о борачко-социјална питања Србије Зоран Милошевић, представници Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ, представници Борачке организације Републике Српске, Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила, Савеза логораша Српске, ветерана, те општинске делегације из регије Бирач.
Српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ рекао је да је скоро свака кућа средњег Подриња завијена у црно и да је то мјесто страшних злочина у којем су само жртве добиле име, али не и налогодавци, иако су њихова имена незванично свима позната.
Додик је подсјетио да за злочин над Србима у Подрињу нико није одговарао.
Премијер Српске рекао је да је у Подрињу извршен највећи ратни злочин над цивилним становништвом Републике Српске, подсјетивши да за ове злочине нико није одговарао.
- Од правде за српске жртве никада нећемо одустати - поручио је Вишковић, истакавши да никада не смијемо заборавити српска страдња у Подрињу.
Начелник општине Братунац Недељко Млађеновић рекао је да је данас договорена градња централног спомен-обиљежја на улазу у Братунац.
- Сваке године окупљамо се како бисмо одали почаст страдалима и онима који су бранили Републику Српску - рекао је Млађеновић и додао да сви морају поштовати све жртве рата.
У периоду од маја до децембра 1992. године у сребреничкој општини убијено је више од 400, а у братуначкој 560 Срба, већином цивила, међу којима већи број жена и дјеце и уништена су 43 српска села са више од стотину заселака, те више вјерских објеката, девастирана гробља и полупани скоро сви крстови у српским селима.
Обиљежавање 27 година од страдања Срба у Подрињу посвећено је свим српским жртвама из овог краја у Одбрамбено-отаџбинском рату, а организује се као знак сјећања на страдање Срба на Петровдан 1992. године у селима око Сребренице и Братунца, када је убијено 69 и заробљено 22 војника и цивила, од којих нико није преживио.
На Петровдан 1992. године муслиманске јединице из Сребренице напале су српска села Залазје, Биљачу, Сасе и Загоне убијајући све што су стигли, пљачкајући и палећи српску имовину.
Тако су наставили реализацију свог плана етничког чишћења започетог у априлу те године, према којем су уништавали све што је српско, да би потпуно затрли трагове постојања Срба на овим просторима. Осим убијања и прогона становништва и уништавања имовине, уништавали су и српска гробља и богомоље, што говори о томе какав су план имали.
Обиљежавање организује Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, уз помоћ општине Братунац.
Програм обиљежавања годишњице страдања Срба у средњем Подрињу почео је синоћ у Братунцу промоцијом монографије "Битка за Сребреницу - Рат за цивилизацију", Душана Павловића.
Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић, рекао је да су Бошњаци направили неку врсту приче која је већ укоријењена у међународној заједници да су они једни страдалници у Братунцу и Сребреници и да су им у томе значајно помогли Хашки трибунал, као и бх. правосудне институције.