latinica  ћирилица
09/07/2019 |  10:27 ⇒ 10:45 | Аутор: ТАНЈУГ

Загреб: Премијера филма "Дневник Диане Будисављевић"(ВИДЕО)

Филм "Дневник Диане Будисављевић" редитељке Дане Будисављевић, који доноси истиниту причу о храбром подвигу Аустријанке која је током Другог свјетског рата спасила више од 10.000 дјеце од сигурне смрти, представљен је у загребачком Музеју прекинутих веза.
Филм Дневник Диане Будисављевић - Фото: Screenshot/YouTube
Филм Дневник Диане БудисављевићФото: Screenshot/YouTube

Филм, копродукција Хрватске, Словеније и Србије, премијерно ће бити приказан на Пулском филмском фестивалу 18. јула, а потом на Мотовун Филм Фестивалу и у склопу Сплитског љета.

- Диана Будисављевић била је другачија хероина. Није бацала бомбе, није носила пиштољ, нити била илегалка, већ госпођа из високе класе која је сасвим другим средствима кренула у рискантну акцију. Упорношћу, непристајањем на ''не'' заправо је била родоначелница онога што данас зовемо грађански активизам - изјавила је редитељка Дана Будисављевић, истакавши да је за причу о Дианиној великој акцији дознала из њеног дневника који јој је прије десетак година дала тадашња управница Спомен подручја Јасеновац Наташа Јовичић.

За Будисављевићеву је ово први дугометражни филм.

- Ово је био најзахтјевнији ауторски процес у којем сам учествовала. Морала сам да савладам нова знања и вјештине како бих се могла носити с тако великим пројектом. Зато је све трајало скоро десет година, али резултат је коначно ту. Када улазите у толико контроверзну и осјетљиву тему, морате се увјерити да се све тако догодило и морате пронаћи филмски језик који може пренијети тако велику причу - објаснила је она.

Редитељка је поменула и да су Диани 1945. одузели картотеку коју је брижљиво градила како би дјеца након рата могла пронаћи родитеље и забранили су јој даљи рад, па она одлази у потпуну анионимност.

- Након свог тог напора, ризика и жртве, то што су јој све одузели толико ју је бољело да више никада није говорила о ономе што се догађало, а дневник је пронашла њена унука Силвија Сабо тек након Дианине смрти 1978. године - испричала је редитељка.

Продуценткиња Олинка Виштица истакла је да су године рада на филму прије свега биле амбициозан историјско-истраживачки пројект у служби филма.

- Како другачије назвати вишегодишњи рад историчара које је предводио Силвестар Милета, у којем су прегледане хиљаде страница архива, забиљежене стотине сати интервјуа и сакупљени вриједни материјали који су Дани омогућили да на вјеродостојан начин истргне причу о Диани из заборава, испуни је коцкицама сјећања, сагради мозаик Загреба тог доба, људи који су у њему живели? - рекла је Виштица додавши да је с друге стране камере, уз редитељку дебитанткињу, радио врсни сниматељ Јасенко Расол и монтажер Марко Ферковић.

Глумица Алма Прица, која отјелотворује лик Диане Будисављевић, филм је погледала вече прије загребачке премијер и није крила узбуђење.

- Диана је била доказ одбране људскости, неко ко је у таквим околностима покренуо акцију, ишао против свега што је спољно и што омета, што онемогућава, и само је имала пред очима судбину те дјеце и људи. Јако ме дирнуо филм, посебно присуство те дјеце, данас људи трећег доба, који без велике драматике причају о својим сјећањима. Видјела сам колико је то једна страшна траума које се не сјећају, али је уписана у њихова тијела. Можемо бити поносни и сретни да је таква жена постојала у нашем граду - рекла је Прица.

У филму играју и остала глумачка имена региона, попут Игора Самобора, Ермина Брава, Арете Ћурковић, Крешимира Микића, Мирјане Карановић, Вилима Матуле, Урше Раукар, Бисерке Ипше, Тихомира Станића и других.

Дана Будисављевић потписује режију и сценарио, косценаристкиња је Јелена Паљан, директор фотографије је Јасенко Расол, сценографи Душан Милавец и Иво Хушњак, костимограф Мартина Франић, мајстор маске Душица Вуксановић.