Тривић: У септембру почиње реформа образовања, циљ више праксе

- Очекујемо да у школској 2020/2021. години имамо пилот програме који ће бити спровођени у школама. Циљ је да побољшамо дигнитет образовних установа, да ученици који завршавају основну и средњу школу имају жељени ниво знања и да уведемо нове методе у извођењу наставе. Радићемо и на ревизији постојећих и новим наставним плановима и програмима, а наставни кадар и стручне сараднике едуковаћемо у континуитету - рекла је Тривићева новинарима у Бањалуци након састанка са директорима основних и средњих школа.

Она је истакла да ће се у средњим школама базирати на то да уписна политика буде усмјерена ка потребама тржишта рада и праћењу нових технологија.

- Суштина комплетног овог процеса је да имамо дјецу која ће стечена знања моћи примијенити у пракси и која ће бити прилагођена потребама тржишта рада - каже Тривићева.

Она је подсјетила да је прије уписа спроведена кампања с циљем промоције свих занимања обухваћених уписним политикама у средње школе, те да је посебан акценат стављен на средње техничке и стручне школе које треба да производе кадар потребан тржишту рада.

- Трендови из првог уписног рока показују да је много веће интересовање за средње техничке и стручне школе јер смо направили споразуме са пословном заједницом да дјеца имају додатну практичну наставу која ће им бити плаћена и да након завршетка школе могу да добију посао - рекла је Тривићева.

Према њеним ријечима, у први разред основних школа уписано је око 9.200 ученика, што је за око 500 мање него претходне године.

- Тачан податак ћемо имати на почетку наставе јер не знамо колико је уписаних у више разреде. Нећемо ићи са рационализацијом мреже школа јер је пракса показала да се квалитетније ради са мањим бројем ученика којима може да се посвети већа пажња - нагласила је Тривићева.

Говорећи о жалбама родитеља на претешке торбе основаца, Тривићева је рекла да ће и то питање бити обухваћено реформским процесом јер ће прецизније бити дефинисана потреба зе уџбеницима, а у новој школској години биће покренут и пилот-пројекат дигитализације једног уџбеника које ће бити у школама већ у септембру.

- На основу њега ћемо анализирати употребу таквих уџбеника чиме би била олакшана и ђачка торба - истакла је Тривићева, подсјетивши да ће Министарство просвјете и културе и ове године обезбиједити бесплатне уџбенике за ученике првог и другог разреда основне школе, те за 564 најуспјешнија ученика на такмичењима.

Предсједник Актива директора средњих школа регије Бирач Биљана Писић рекла је да је образовање у Српској веома квалитетно, али да се потребе тржишта рада мијењају.

- Ове године је приликом уписа много више ученика уписало техничке школе и тражено је мјесто више. Велика заинтересованост је била и за угоститељску струку, те гимназију и информатички смјер. Кроз пројекте смо успјели добити средства и опремити школе тако да ученици имају веома добру практичну наставу и у школама и у фирмама - истакла је Писићева.

Предсједник Актива директора основних школа Сарајевско-романијске регије Данијела Мрда рекла је да ће нове мјере унаприједити систем образовања у Српској.

Она је напоменула да ће се најзначајније промјене односити на приступ настави и њен садржај јер пажња дјеце треба да буде фокусирана на теме које ће бити обрађиване како би развијала кључне животне компетенције и на крају према властитим афинитетима изабрала средњу школу и занимање.

- У основним школама увелико примјењујемо иновативне приступе настави и увјерена сам да ћемо се ми најбрже прилагодити новим захтјевима, али апелујем да материјални трошкови школама буду повећани јер ће то допринијети унапређењу наставног процеса - рекла је Мрда.

Она је додала да је број уписаних првачића у Сарајевско-романијској регији једнак, као и претходних година, али да је у руралним подручјима смањен за по једно одјељење по школи.

- То није страшно. Наш проблем је разуђеност простора и за нас би било катастрофално да се иде у рационализацију школске мреже јер би то значило гашење села и живота у тим предјелима - нагласила је Мрда.

Она је истакла да у општини Источно Ново Сарајево постоји проблем са простором и школе не могу да приме све ученике, а у рубним подручјима је присутан и прилив ученика српске и хрватске националнисти из Федерације БиХ који желе да похађају наставу по наставном плану и програму Српске.