Уложили 9,1 милијарди евра: Поринута најсавременија подморница на свијету
Нове подморнице су способне да лансирају крстареће ракете и превозе специјалне снаге, што ће француској морнарици омогућити "генерацијски скок".
Церемонија којој је присуствовао предсједник Емануел Макрон означила је крај изградње подморница класе "Баракуда", чијих је 12 примјерака на конвенционални погон продато Аустралији.
Подморница је завршена с три године кашњења, а биће подвргнута тестовима на мору прије него што се прије љета наредне године придружи флоти у Тулону.
Подморнице из класе "Баракуда" замијениће шест подморница које су у служби од почетка осамдесетих година.
- Ово је прави генерацијски скок. Прелазимо с изузетно мале платформе, око 2.500 тона, на 'Баракуду' која ће бити два и по пута тежа - рекао је експерт за подморнице Патрик ван ден Енде.
Цијена подморница, првобитно процијењена на 7,9 милијарди евра, у међувремену је порасла на 9,1 милијарду. Посљедње од шест пловила ће у службу ући 2030. године.
Осим традиционалних задатака нуклеарних подморница, лова на друге подморнице, заштите значајних објеката или четири подморнице које носе нуклеарне пројектиле, и прикупљања обавјештајних података близу непријатељских обала, "Баракуде" ће имати и двије нове мисије.
То су најприје "удари на копнене мете" морнаричким крстарећим ракетама домета 1.000 километара које ће "Сифрен" моћи да испаљује у салвама од по четири, као и искрцавање специјалних снага преко покретног моста.
"Сифрен" ће моћи да независно оперише до 70 дана на дубини до 350 метара, саопштила је француска Дирекција за наоружање.
Долазак "Сифрена" се дешава у контексту повећања броја подморница у свијету. Данас их има више од 450.
Иако су САД, Русија, Кина и Велика Британија једине земље поред Француске које имају ратне подморнице на нуклеарни погон, све више земаља тежи да њима ојача своје конвенционалне флоте, попут Индије и Аустралије, или да их први пут придода флотама, што чине Малезија Бангладеш и Вијетнам.