Срби да заштите своју имовину у ФБиХ

Већина Србa, који су прије рата живјели у Федерацији, немају довољно информација о процесу хармонизације земљишњих књига, због чега су многи већ остали без своје имовине. Позиви за књижење објављују се искључиво у Службеном гласнику и једном дневном листу, а свима који се не јаве у року од 60 дана, имовина се одузима и књижи на Федерацију БиХ, без власника.

Из Одбора за заштиту Срба у Федерацији позивају све, који су у могућности, да лично оду у мјеста у којима су живјели и упишу своју имовину.

- Сматрамо да је ово вријеме када Срби који долазе на одморе морају да искористе све могуће механизме да заштите своју имовину у ФБИХ. Морају пријавити непокретности и адекватно обиљежити своју имовину - рекао је Ђорђе Радановић, предсједник Одбора.

Он је рекао да на плану заштите имовине имају помоћ Владе и институција Српске, те упозорио да су забиљежени бројни примјери отимања српске земље у ФБиХ.

Радановић је поручио да се не смије дозволити отимање српске земље, која је то била хиљадама година.

Сви они који не могу да оду у пријератна мјеста становања, помоћ могу потражити у једној од шест канцеларија за помоћ Србима из Федерације, које је отворила Влада Српске. Када је ријеч о повратку Срба у Федерацију, статистика је поразна. Проценат повратника не прелази пет одсто, број Срба са око 475.000, пао на свега 56 000. Чак 163 српска насеља потпуно су угашена, а тамо гдје има повратника, ријеч је углавном о старим и немоћним лицима, којима је потребна помоћ.

Предсједник Удружења избјеглих и расељених Бањалука Војислав Милишић позвао је Србе поријеклом из ФБиХ да током љетног периода у повратничким мјестима организују акције чишћења села, приступних путева, гробаља, црквишта, сеоских домова, те обиђу пријератна пребивалишта.

- Вратили су се, углавном, стари и болесни који тешко могу да брину о својим имањима, гробљима и осталим питањима која се тичу живота - рекао је Милишић.

И они ријетки повратници суочавају се с бројним блокадама – од тога да у српским селима није уведена струја, нису направљени путеви или нема адекватне здравствене заштите, до проблема када је ријеч о запошљавању и представљању Срба у органима и институцијама Федерације БиХ и кантона, поручују из ових удружења.

Упозоравају да би, ако се оваква ситуација настави, број Срба у Федерацији, на сљедећем попису, могао да буде тек на нивоу статистичке грешке.