Вуковар: Већа права за Србе на ћирилицу, али и даље ограничена

Та ограничења за припаднике српске националне мањине, како је наведено у одлуци, произлазе из "потребе већинског хрватског народа које извиру из још живих посљедица великосрпске агресије почетком деведесетих година 20. вијека".

Уставни суд је, како наводи предсједник Суда Мирослав Шепаровић, прихватио четири године стар захтјев за оцјену уставности Статута Града Вуковара.

Захтјев је поднио саборски Одбор за људска права и права националних мањина.

Суд је укинуо члан 5 статутарне одлуке, и то у дијелу који се односи на права вијећника Градског вијећа Вуковара из реда припадника српске националне мањине о кориштењу материјала на српском језику и ћирилици, али тек када то затраже у писаној форми.

Након ове одлуке Уставног суда, већ на усмени захтјев морају се обезбиједити, на српском језику и ћириличном писму, сви материјали за сједницу Градског вијећа, те сви записници са сједница без икаквих ограничења.

Уставни суд укинуо је члан 6 статутарне одлуке у дијелу која се односи на права грађана српске националне мањине и сада им се, без ограничења, мора омогућити достава преписа на српском језику и ћириличном писму цијелог или дијела прописа, акта или исправе...

- Није прихватљив захтјев којим је прописано да се колективна права српске националне мањине осигурају када се осигурају други услови - изјавио је Шепаровић на конференцији за новинаре у Загребу.

Средства за спровођење закона осигуравају се у буџету Хрватске, па зато права националних мањина на језик и писмо не смију бити угрожавана, нити условљавана износом новца за спровођење.

Уставни суд, међутим, није укинуо члан 7 статутарне одлуке којим се осигурава одгађање примјене одлуке о правима националних мањина.

- С обзиром на историјска догађања на том подручју, одлучено је да не постоји разлог због којих би ову одредбу требало укинути, а такав захтјев није упутио ни подносилац у свом захтјеву - навео је Шепаровић.