У поступку реадмисије у Бијељину враћено 266 лица
Јакуб Механовић из Јање је након седам мјесеци проведених у Њемачкој са супругом и сином, депортован у БиХ. Ишао је, каже, да потражи бољи живот за своју породицу, али није имао среће, за разлику од његових комшија који су отишли и успјели се снаћи. У међувремену, добио је још двоје дјеце, а приход остварује радећи на надницу.
- Кад смо дошли у Њемачку били смо смјештени у колективном смјештају. Затражио сам економски азил, објаснио какво је стање у нашој држави, да нема посла, да би било боље када бих радио јер знам и њемачки да причам. Они су то негирали и нису хтјели да понуде никакав посао и једноставно су ме послије депортовали - прича Механовић.
На питање има ли шансе да се врати у Њемачку, Механовић каже да је размишљао да оде пред зиму и то на потпуно исти начин тражећи азил.
БиХ је потписала Споразум о реадмисији што је био један од услова за добијање безвизног режима и да се обавеже да ће водити рачуна о својим држављанима. Министарство безбједности и Министарство за људска права и избјеглице добијају податке о лицима која су враћена. Бијељина је прије двије године формирала Локални реадмисиони тим који преузима грађане са свог подручја. Углавном су то Роми.
- Они и дан данас одлазе и враћају се и то нама представља проблем јер сутра ЕУ може да нам затвори границе и онемогући да слободно пролазимо као што смо до сад с овим безвизним режимом - истиче Љубица Млађеновић шеф Локалног реадмисионог тима Бијељина.
Већина ових лица нема никакву имовину која се води на њима, па након депортације ако немају родбине или некога да их прими, град је обезбиједио двије стамбене јединице за смјештај у којем се могу задржати шест мјесеци, објаснила је Млађеновићева.
Сва лица која су до сада враћена у Бијељину по основу споразума о реадмисији, посједују идентификационе документе. Углавном су то млађи људи, а само три одсто су старији од 60 година. Ускоро се очекује већи прилив депортованих лица из Италије.