Вечерње новости: Кочи се истина о НАТО бомбама
У Иницијативном одбору, на чији приједлог је 12. јуна прошле године основано ово тијело, ни послије више покушаја да се крене са нулте тачке, немају, кажу, никакву информацију из Министарства животне средине, које је задужено за координацију, о томе гдје је запело.
Доктор Зорка Вукмировић, члан одбора САНУ и један о потписника захтјева за утврђивање научне истине о посљедицама НАТО агресије, упозорава да ово кашњење има вишеструке посљедице.
Она напомиње да се не одгађа само утврђивање чињеница о штети по здравље и животну средину, него и реализовање иницијатива које је подржала и држава.
Једна од њих је, како наводи, да војници и цивили који су били на радним мјестима у моменту бомбардовања или су учествовали у санацији штете буду стављени под посебан режим контроле здравља и социјалне заштите у случају инвалидитета као посљедице боравка у ратним зонама.
Потписници Иницијативе за научну истину о посљедицама НАТО бомбардовања својевремно су се прво обратили Министарству за рад које је, према ријечима Вукмировићеве, подржало апел да војници и цивили из зона дејстава агресора буду стављени под здравствени надзор.
Наставак је био формирање Координационог тијела, али споразум о његовом оснивању још није озакоњен.
Вукмировићева наводи да је Скупштина Србије прије нешто више од годину дана формирала комисију, која би требало да користи праксу Италије, гдје је исплаћена одштета војницима, учесницима мировних мисија у ратним зонама, којима је оштећено здравље.
- Скупштина би требало да донесе и закон о социјалној и здравственој заштити војника и добровољаца на основу којег би био третиран сваки случај - наводи Вукмировићева.
Она наглашава да без научних доказа не могу бити доказане сумње да је пораст оболијевања од карцинома који се сада открива код 32.000 људи годишње у Србији, затим аутоимуних болести, стерилитета и других обољења бар дијелом посљедица употребе муниције са осиромашеним уранијумом и еколошке катастрофе изазване бомбардовањем фабрика.
Како напомиње Вукмировићева, резултати досадашњих истраживања, све и да је методологија валидна, нису скупљани у јединствену базу.
- Покретање националног пројекта за утврђивање научне истине и доношење одговарајућих закона, био би прави одговор државе, којим би требало да се обиљежи 20 година НАТО агресије на Србију - наводи Вукмировићева.