До 2100. Хрвати ће бити најстарији народ у ЕУ
ЕУ ће демографски врхунац достићи 2044. када ће, према овим пројекцијама, имати 525 милиона становника.
Удио старијих у популацији "нарашће" са 20 на 31 одсто до краја вијека, удио дјеце ће се смањити са 16 на 14 одсто, а удио популације радне доби са 65 биће смањен на 55 одсто.
Службена статистичка канцеларија Европског парламента израчунала је да ће
Хрватска имати највећи омјер старије популације и радно активне популације - познат као "омјер зависности старије популације".
Тај омјер рачуна се као број старијих од 64 године на сваких 100 становника који су у радно активној доби између 15 и 64 године старости.
Према извјештају Евростата, урађеном на основу сада познатих података, у ЕУ омјер популације у доби за пензију и у радној доби биће 57 одсто у просјеку, а у Хрватској 72 одсто.
То значи да ће на сваку особу у доби за пензију бити мање од двије особе у радно активној доби - што не значи да те особе раде, јер могу да студирају или траже посао.
Према статистичким прогнозама, иза Хрватске долази Португалија, са омјером старих и младих, односно радно активних од 70 одсто.
Остале земље ЕУ имаће мањи омјер, а испод 55 одсто биће углавном оне које су и сада највећа одредишта миграната: Француска, Шведска, Велика Британија и Ирска, док ће Њемачка имати мало већи омјер од 55 одсто.