Српска покреће реформу високог образовања

- Циљ је потпуна реформа образовног система и довођење до тога да буде користан привреди, да имамо већи БДП, већу запосленост, флексибилност наших привредних капацитета. Морамо се бавити научноистраживачким радом који је тренутно скоро непримјетан на нашим универзитетима и мјерама које ћемо планирати у буџету већ од наредне године - рекао је Вишковић новинарима.

Он је након прве тематске сједнице Владе Републике Српске на којој је разматрана Информација о стању у високом образовању изјавио да је Влада одлучна да поправи стање у образовању, као и да је то пројекат цијеле Владе.

- Чека нас нимало лак и једноставан посао. То су ствари које морају бити конципиране, осмишљене и које се морају радити у одређеном периоду - нагласио је Вишковић.

Он је поручио да ће Влада преузети све добре праксе из окружења.

Министар за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво Републике Српске Срђан Рајчевић рекао је да на је данашњој сједници закључено да је стање у области високог образовања у Српској незадовољавајуће, те је неопходно приступити оперативним активностима које ће водити у правцу значајног унапређења тог стања.

- Данашњи образовни систем карактеришу тромост, нефлексибилност, неприлагођеност глобалним тржишним трендовима, непостојање конкретне сарадње са пословним субјектима, низак степен научне продуктивности и застарјели студијски програми - оцијенио је Рајчевић.

Према његовим ријечима, приједлог мјера које је данас представило Министарство и Влада усвојила, односи се на будућност која се веже за 2035. годину када би требало доћи до коначне консолидације стања у високом образовању.

- Тада очекујемо да ћемо бити на нивоу развоја високог образовања који ће бити способан да се прилагоди глобалним тржишним трендовима - поручио је Рајчевић.

Он је појаснио да се приједлог мјера састоји од три фазе, од којих је прва анализа стања која би требало да траје до сљедеће године, друга фаза је консолидација до 2022. године и трећа дугорочни период трансформације високог образовања до 2035. године.

Рајчевић је, наводећи закључке са сједнице, рекао да је потребно остварити шири друштвени консензус с циљем трансформације високог образовања интервенцијом Владе као предлагача нових законских рјешења и оперативних активности које ће високо образовање учинити прилагодљивим, отвореним и проактивним.

- Високо образовање карактерише неадекватна контрола квалитета која се манифестује кроз непотребне и застарјеле студијске програме, избора за виша научна звања, смањења научноистраживачке продуктивности, затворености за вањске утицаје, смањење броја најбољих универзитетских наставника - истраживача уз истовремено повећање административног особља, смањење регрутне базе потенцијалних студената, пад броја уписаних студената и оних који настављају и завршавају студије у Српској - навео је Рајчевић.

Он је оцијенио и да је неповољна структура уписаних студената када је ријеч о просјечном средњошколском просјеку због чега талентовани често одлазе из земље, да је финансијски неодржив систем функционисања јавних универзитета и да су неадекватни контролни механизми за осигурање квалитета рада приватних високошколских установа.

"Високо образовање карактерише и непотпуна и неадекватна примјена болоњске реформе, ниска научно-истраживачка продуктивност и међународна видљивост наших истраживача, изузетно слаба сарадња између високог образовања и привреде", додао је Рајчевић.

Он сматра да је дугорочна трансформација високог образовања могућа искључиво уз подршку и путем активне сарадње Владе и привреде уз фокусирање на исплативије тржишне нише које ће покренути динамичан економски раст за који су потребни високообразовни кадрови.

- У првој фази очекује нас доношење нових законски рјешења у контексту онога шта се дешава у региону и Европи, уз подизања улагања у научноистраживачки рад. Тренутно улажемо 0,17 одсто БДП-а, што није задовољавајуће - додао је Рајчевић.

Он је истакао да је за закључке и мјере добио подршку цијеле Владе, предсједника Владе, предсједника Републике Српске и српског члана Предсједништва БиХ.