Кубуровић: Mеханизам као средство за политички притисак
Она је упозорила чланове Савјета безбједности УН да се ставом главног тужиоца међународног суда у Хагу Сержа Брамерца, према којем напредак Србије у евроинтеграцијама треба условљавати сарадњом са Механизмом, улази у политички контекст сарадње Србије са ЕУ, а да се правни аргументи замењују политичким.
Кубуровићева је поручила да Србија остварује успјешну сарадњу са Механизмом и испуњава преузете обавезе, преноси РТС.
Она је додала да је Србија кроз сарадњу са Трибуналом мијењала и унапређивала и свој национални правосудни систем, те да се условљавањем њеног напретка ка ЕУ стиче утисак да након свих година напорног рада и изузетних резултата, то није довољно.
Осврћући се на констатације из извештаја Тужилаштва о непроцесуирању извршилаца вишег ранга, Кубуровићева је подсјетила да су међу лицима испорученим Трибуналу били предсједник СРЈ, предсједник Србије, потпредсједник Савезне владе, потпредсједник Владе Србије, тројица бивших начелника Генералштаба Војске Југославије, бивши начелник Службе државне безбједности и бројни војни и полицијски генерали.
- То није тражено ни од једне друге земље. За друге, није било политичке воље. А правних разлога је свакако било - напоменула је она.
Кубуровићева је скренула пажњу члановима Савјета безбједности да је недопустиво тужиочево помињање етничког чишћења и броја од 800.000 цивила на Косову и Метохији у марту и априлу 1999. године, упозоравајући да је манипулација бројевима увијек свједочила о пристрасности и доводила до далекосежних посљедица.
- Овде се ради о подацима пропагандне машинерије, уз помоћ којих је требало оправдати бомбардовање Републике Србије, пре тачно 20 година, од 78 дана, без икаквог повода и без одлуке Савета безбедности УН - указала је Кубуровићева.
Она је подсјетила да је тај монструозни чин однио на хиљаде људских живота за које, како је рекла, изгледа да нико није надлежан, а ни крив.
- Управо су пред Међународним кривичним трибуналом, за кривична дела извршена на територији Космета, осуђена лица највишег командног ранга из Републике Србије, само зато што су бранила своју земљу - напоменула је Кубуровићева.
Она је подсјетила да још нико није одговарао за прогон и убиства Срба и неалбанског становништва, те да се чини да је правда за жртве ратних злочина на Космету још остала недостижна.
Говорећи о Специјализованом вијећу /Суд за терористичку ОВК/ и Специјализованом тужилаштву које су основале привремене институције у Приштини, са сједиштем у Хагу, Кубуровићева је оцијенила да ове институције нису постигле никакве резултате.
Она је обавијестила чланове Савјета да од 1. новембра 2018. до 1. јула 2019. године Тужилаштво Еулекса у Приштини није упутило ниједан захтјев за помоћ српском Тужилаштву за ратне злочине, док је тужилаштво Србије Тужилаштву Еулекса у Приштини упутило 16 захтјева за помоћ, од којих је одговорено на само један захтјев.
То, како је истакла, онемогућава процесуирање за злочине почињене над Србима и неалбанским становништвом и један је од разлога зашто нема одговорних за прогон Срба са Космету.
Наводећи да постоје назнаке да ће доћи до промјена дугогодишње праксе пријевременог пуштања на слободу осуђених пред Трибуналом и Механизмом, Кубуровићева је оцијенила да би оне могле посредно утицати на иницијативу Србије, покренуту прије више од 10 година, да њени држављани издржавају казне у Србији.
Она је поновила молбу Савјету безбједности да размотри постојећу праксу и дозволи да српски држављани казне издржавају у Србији, истичући да је Србија спремна да прихвати међународни надзор, као и да пружи јасне гаранције да се осуђеници неће наћи на пријевременој слободи прије одлуке одговарајуће институције.
Министар правде Србије указала је да се тешко може очекивати остварење сврхе кажњавања - ресоцијализација, уколико осуђени казне издржавају у далеким земљама, чији језик не разумијеју и гдје им је могућност контаката са породицама сведена на минимум.
Кубуровићева је обавијестила чланове Савјета да је сарадња у региону је у успону, истичући да је сарадња Србије са БиХ на високом нивоу, као и да се нада да ће доћи до унапређења сарадње и са Хрватском.
Она је подсјетила да је у мају у Београду организована Регионална конференција тужилаца на којој су поред представника српског Тужилаштва за ратне злочине, учестовале високе делегације тужилаштава БиХ, Хрватске и Црне Горе, као и главни тужилац Механизма Серж Брамерц.
Говорећи о раду српског Тужилаштва за ратне злочине, она је пренијела да је оно од 1. новембра 2018. до 1. јула ове године подигло укупно шест оптужница, да је у фази суђења укупно 20 предмета, док је истрага у току у шест предмета против 54 лица.
У истом пердиоду, како је рекла, Виши суд у Београду донио је пресуде у пет предмета, а тужилаштво је закључило споразум о призању кривице са једним лицем.
- Сви осуђени су Срби. Србија и даље наставља праксу несуђења у одсуству за ратне злочине почињене над српским становништвом, због чега је у фази прекида 27 предмета, којима је обухваћено 132 лица - навела је она.
Наводећи да мандат Механизму истиче у јуну 2020. године што је, Кубуровићева је оцијенила да је то у нескладу са процјенама званичника Механизма да ће поједини поступци бити окончани до краја 2020. године и поставила питање институционалног оквира у којем ће се разматрати до тада неријешена питања.