Калиновик: Споменик за 359 српских бораца

На споменику, међу српским херојима, уписано је и име Станиславе Копривице која је имала само 15 година када је страдала на мјесту поред откривеног споменика.

Пред нијемим, а рјечитим свједоком страдања и славе српских бораца у Одбрамбено-отаџбинском рату, са много емоција у Калиновику одата је пошта онима који су уткали живот у темеље Републике Српске.

- Ми смо данас ту да им одамо дужну пошту и да се обавежемо да ћемо их се трајно сјећати и да ћемо поготово чувати дјело те генерације, односно наше генерације Срба која је створила Републике Српску и створила оквир у којем српски народ може једино да опстане и да живи - рекао је Миломир Савчић, предсједник Борачке организације Републике Српске.

- Ја сам изгубио оца и брата у рату 1992-1995. године. Данас је овај дан велики тренутак за све нас, зато што треба да гајимо сјећања, не само данас, него и увијек - Рекао је Оливер Елез, син погинулог борца.

Међу 359 погинулих српских јунака, јесу и имена око 250 гардиста.

- Ти момци су се након завршене средње школе одазвали позиву да стану у одбрану српског народа, очувања српске традиције и стварања Републике Српске - истакао је Предраг Аћимовић, предсједник Удружења гардиста.

Откривање споменика, који представља вјечно сјећање на вријеме и људе који су највише дали када је било најпотребније, велики је дан не само за Калиновик, већ цијелу Републику Српску.

- Овдје, међу калиновачким јунацима, су и борци из бригада Херцеговачког корпуса и овдје су имена припадника из читаве  Републике Српске - нагласила је Милева Комленовић, начелница општине Калиновик.

Поруку заједништва пренио је Дарко, син генерала Ратка Младића.

- Да, сада када смо толико много дали за Републике Српску, морамо да је градимо, да је јачамо, да се не свађамо, него да своје политичке разлике рјешавамо у дијалогу и на мјестима за која је то закон предвидио - рекао је Дарко Младић.

А успомене на заједништво војске и народа у ратном вихору, оживјело је традиционална манифестација "Дани кошевине Гвозно-моба-озон" у знак сјећања на 1993. годину када је Војска предвођена генералом Младићем помогла народу да припреми љетину.

Са очувањем традиције, покренута је и иницијатива да се управо на Гвозну пољу подигне црквица, спомен-чесма и споменик српском гардисти.