Крајишник: Одлуке о задужењу и гаранцијама нису ризичне за фискалну позицију и буџет
Крајишник је истакао да су обје одлуке Народне скупштине Републике Српске уобичајене.
- Одлука о гаранцијама доношена је и прошле године и она даје оквир у којем се Влада може кретати приликом давања гаранција јавним субјектима код задужења за одређене пројекте. Одлука о прихватању задужења је уобичајена када се пројекти финансирају у аранжману са Европском банком за обнову и развој - рекао је Крајишник.
Према његовим ријечима, расправа о одлуци о задужењу код ЕБРД-а могла је да се односи на два кључна аспкета - да ли је тај пројекат важан и потребан и услове под којима се Српска задужује за финансирање тог пројекта.
- Немам дилему у вези са значајем тог пројекта. Трансевропски коридор је ауто-пут који се гради кроз цијелу Европу и малим дијелом пролази кроз Српску. Наша срећа је што ћемо бити прикључени на тај коридор јер су на њега прикључене све европске земље на правцу сјевер-југ. О његовом значају не треба превише трошити ријечи. Он је и дио мреже ауто-путева у БиХ, односно Српској и не може бити споран - каже Крајишник.
Говорећи о условима под којима се Српска задужује, Крајишник је истакао да су они стандардни када је ријеч о кредиту ЕБРД-а за финансирање оваквих пројеката у земљама као што је Република Српска.
- То је 15 година отплате уз три године грејс периода и каматном стопом од један одсто плус ЕУРИБОР који је сада на историјском минимуму. То су заиста повољни извори финансирања. Доношење одлуке и финансирање овог пројекта из ових извора не би требало да негативно утиче на фискалну позицију - нагласио је Крајишник.
Он је истакао да је аргумент циника да тај кредит треба вратити.
- Наравно да га треба вратити, али треба да буде изграђен значајан дио инфраструктуре која је претпоставка за развој и подршка будућем развоју Српске. Нема дилеме да треба градити инфраструктуру, посебно на међународним коридорима, јер без тога не можете развијати земљу - рекао је Крајишник.
Говорећи о одлуци о износу гаранција за кредитно задужење, Крајишник је истакао да је она мало другачије природе и доноси се да би Влади омогућила да даје гаранције за појединачне пројекте, односно појединачна задужења за одређене срхе.
- Закон је омогућио да те сврхе буду различите од капиталних пројеката и инвестиција, који су развојног карактера, могу бити самоодрживи и допринијети убразању економског раста па и животног стандарда становништва, до финансирања буџетског дефицита и покрића обавеза из ранијег периода и других намјена - појаснио је Крајишник.
Према његовим ријечима, кључно питање је за које пројекете ће у будућности Влада дати гаранције.
- Ако буде давала гаранције, а надам се да хоће, за пројекте који су економски одрживи и могу да финансирају сами себе из свог профита, онда одлука о гаранцијама није проблем. Гаранција се увијек даје да би био смањен ризик у реализацији пројекта са надом да неће бити активирана. Гаранција која није активирана уопште не утиче на ликвидност, буџетску позицију и фискалну стабилност. Надам се да ће одлуке Владе у будућности бити такве и да ће Влада о томе водити рачуна - каже Крајишник.
Уколико гаранције евентуално буду даване за плаћања која не могу бити самоодржива и за које ће гаранције сигурно бити активиране, додаје Крајишник, онда ће то утицати на фискалну позицију и буџет Српске.
- У том случају из буџета ће морати бити намирене те гаранције и то би била једна врста ризика за ликвидност буџета - истакао је Крајишник.
Народна скупштина Републике Српске усвојила је недавно одлуку о прихватању задужења Српске код ЕБРД-а у износу од 150 милиона евра за финансирање изградње заобилазнице око Добоја на коридору 5Ц.
Парламент је усвојио и одлуку о износу гаранција које може издати Република Српска у 2019. години за кредитна задужења до износа од 800 милиона КМ.