Одаловић: Могућ договор о разграничењу Србије и БиХ
Одаловић вјерује да је договор могућ, јер је то једино отворено питање између БиХ и Србије, а потребан је и због крупних инфраструктурних пројеката, који сада запињу због граничних проблема.
- Важно да се ове две комисије што пре састану јер немамо ми ту превеликих тешких питања и непознаница. Ово ће бити предмет решавања на било који начин, па чак ако би морало, а надам се да неће, да иде на арбитражу - рекао је Одаловић.
Он истиче да су неки помаци направљени када су прије два мјесеца представници Србије и БиХ утврдили двије неспорне тачке дуж којих се протеже граница ове двије земље.
- То ми даје наду да у БиХ постоји воља за састанком и разговором на ове теме. Србија инсистира да се разговори наставе тамо где су стали пре девет година о темама које су тада биле договорене и да се крене ка решењу које би било прихватљиво за обе стране - рекао је Одаловић за Тањуг.
Он каже да је Србија обавијестила представнике БиХ да има формирану комисију и да је спремна за састанак.
- Може се разговарати и о томе како би се можда утврдила државна граница, али се анексима мора решити питање и хидроцентрала и пруге Беорад-Бар и питање енклава евентуално - рекао је Одаловић.
Он наводи да је тема за разговор и питање земљишта у мачванском региону које је ријека својим током пребацила на територију друге државе, што сада значајно смета људима који тамо живе јер имају проблем да управљају својом земљом.
Одаловић је подсјетио да су се комисије БиХ и Србије посљедњи пут састале 29. јуна 2010. године у Београду, када су утврђена нека, како каже, условно речено правила и критеријуми који су требало да воде ка коначном рјешењу.
- У међувремену постојала је добра иницијатива, која је у принципу и начелу била договорена пре годину дана са тадашњим члановима Председништва БиХ, а коју је изнео председник Србије Александар Вучић, али је бошњачки члан Председништва Бакир Избетбеговић то зауставио - навео је Одаловић.
Одаловић каже да је сада позиција за преговоре оно што је препознато на посљедњем састанку комисије прије девет година као нека правила и принципи.
- Тада је бх. страна инсистирала да се линија утврди према граници која је постојала у време отцепљења БиХ и њиховог изласка из Југославије, а ми смо тада имали врло јасан став да се мора уважити и географско и економско и демографско и инфраструктурно како би дошли до функционалне и одрживе линије која би имала што мање потенцијалних проблема сутра - рекао је Одаловић.
Он наводи да су то критеријуми који важе свуда гдје су били ратни сукоби или насилне сецесије и по којима су потписивани међународни договори о утврђивању граница и које би, како предлаже Србија, требало примјенити у четири спорне тачке - хидроцентрале Зворник и Бајина башта, 10 километара пруга Београд - Бар која пролази кроз БиХ и општине Прибој и Рудо.
Одаловић каже да би то питање требало уредити посебним анексом, односно споразумом, тако да Србија користи и управља и даље хидроцентралама, пошто су оне направљене и уређене њеним средствима.
- То су наше наше позиције на којима ћемо и даље инсистирати - рекао је Одаловић и додао да је разграничење са БиХ лакше рјешиво него са Хрватском, која има ригидну позицију и став.