Шкребић: Не бјежимо од разговора, али послодавци нису једина адреса за проблеме
- Ми смо давно предлагали разговоре у вези са гранским колективним уговорима јер сматрамо да о томе треба разговарати и да су они потребни - истакао је Шкребић.
Према његовим ријечима, Унија удружења послодаваца нема ништа против закључивања гранских колективних уговора, али јој је неприхватљив општи колективни уговор.
- Ми смо давно предлагали да разговарамо о гранским колективним уговорима јер свака грана привреде има своје специфичности, али синдикати нису хтјели да разговарају о томе, већ захтијевају да потпишемо општи колективни уговор. Не можемо потписати општи колективни уговор и ставити исте норме некој јакој и сиромашној грани која то не може испоштовати и тиме је угушити - упозорио је Шкребић.
Он је подсјетио да општи колективни уговор немају Србија, Хрватска, нити било која друга држава у окружењу.
- Општи колективни уговор треба да буде фактички закон, а из закона проистичу грански колективни уговори. Морају бити реални захтјеви и донесени грански колективни уговори који ће омогућити да та грана привреде на коју се односе функционише, а не да је актима угушимо и пропишемо права која нико не може испоштовати. Шта то онда вриједи? Увијек сам за реална рјешења и да буде донесено оно што је могуће испоштовати - каже Шкребић.
Говорећи о све чешћим захтјевима синдиката који се односе на повећање плата радницима, Шкребић је истакао да се најнижа плата израчунава и да би она била повећана мора расти и просјечна.
- Тренутно најнижа плата прелази 50 одсто просјечне плате и тако висок однос не постоји скоро нигдје у свијету. Не могу само послодавци радити на повећању плата, већ мора да дође до растерећења привреде и стабилизације политичког амбијента у БиХ. Надамо се да ће напокон бити формиран Савјет министара и да ће из тога пристећи економске реформе и законске промјене - нагласио је Шкребић.
Он је поручио да прихватају разговоре са синдикатима, али да они морају бити засновани на аргументима, а не паушалним захтјевима као што је да најнижа плата буде 600, а просјечна износи 900 КМ.
- То је ван памети, као и то да се пребацује одговорност само на послодавце и тврдње да су они једини криви за тренутно стање. Тамо гдје је добар привредни амбијент има много послодаваца јер никоме није забрањено да буде послодавац. Али код нас недостаје послодаваца, мали је број запослених и ниске су плате, што значи да нешто не штима. Послодавци то сами не могу ријешити - рекао је Шкребић.
Он је појаснио да су послодавци из Српске дио глобалног тржишта, а да су цијене по којима раде мање за 50 одсто у односу на инострану конкуренцију.
- Код нас који радимо лон-послове је цијена рада 10, а у Хрватској 18 евроценти по минуту за исти посао, а ми имамо и много више проблема у вези са царином и другим процедурама. То је примјер из моје, обућарске бранше, а слично је и у другим гранама привреде - нагласио је Шкребић, наводећи да то утиче на конкуретност и снагу послодаваца у Српској.