Обновили цркву у сјећање на преминулог друга

Његови пријатељи и породица, за кратко вријеме, обновили су црквицу - на терену без пута, струје, машина... И показали - шта значе пожртвованост, пријатељство и љубав.

У године пријатељства, стали су лијепи и тешки тренуци, хиљаде километара планинарских и бициклистичких стаза, и оних са конобарском тацном у руци, радовања и туге, планови и дјела.

Судбина и опака болест одлучили су да раставе друштво из култног кафића у Старом граду, чији су власници већ 15 година.

Након Жаркове смрти његови најближи одлучили су да сјећање на њега сачувају и кроз обнову цркве Св. Павла.

- Кад је наш пријатељ умро, хтјели смо новац негдје да уложимо, разговарали са сестрама, и сви смо и планианри и одлучили се за обнову...Сви су се одазвали, не само финасијски него трудом и радом и подршком и у сваком смилслу. Лако смо долазили до рјешења, све се склопило била је то божија воља - прича Милан Прелевић.

- Био потребан подвиг да се направи ова црква. Нема струје, водае има само из неке чатрње што смо нашли у близини. Све што је уграђено у цркву је донесено пјешке или неким лошим путевима - каже мати Павла, игуманија Петропавловог манастира.

Црква је смјештена у близини Павлове пећине, гдје је по предању боравио и крштававо апостол Павле. Била порушена крајем 17. или почетком 18. вијека, село у коме се налaзи опсутјело, путеви зарасли.

Жаркови пријатељи су уз помоћ сестринства манастира и људи добре воље, за кратко вријеме успјели цркву подићи и покрити.

У плану је да се у наредном периоду црква ослика и уреде порта и околина.

Литургије ће се служити у дане када се празнују свети апостоли.

Опустјело село Доли бар у тим празничним данима ће оживјети, а вјерници ће овдје свједочити не само хришћанску вјеру, него и причу о правом пријатељству, пожртвованости и љубави.

Онаквим, какавих би у данашње вријеме требало бити више.