Хоће ли банке укинути трошкове обраде кредита?

Након Брчког, први пут и суд из Републике Српске, банкарску накнаду трошкова обраде кредита прогласио је нелегалном: Тужени није доказао који су то трошкови кредита, као и начин формирања интеркаларне камате, јер све кредитне услуге банка наплаћује кроз уговорену камату, па су трошкови обраде кредита и интеркаларне камате неосновани.

Далибор Мрша адвокат је који је банку приморао да клијенту врати новац, наплаћен за обраду кредита. Каже, и у образложењу пресуде је наведено да није довољно да банка накнаду искаже тек процентуално.

- Већ је била у обавези да искаже јасну структуру тих трошкова, на шта се они односе и да их искаже у једном износу који би био разумљив кориснику кредита - појашњава Мрша.

За Удружење банака овакве пресуде доказ су непостојања правне државе, јер кажу - корисник кредита добровољно је потписао уговор.

- Дефиниција накнаде, између осталих трошкова представљају реалне оперативне трошкове које банка има у свом раду приликом обраде и одобравања пласмана, а који се налазе ван трошкова цијене капитала, односно каматне стопе - рекао је Берислав Кутле, директор Удружења банака БиХ

Без обзира на пресуде, ни Кутле, али ни Мрша не очекују да се банке трајно одрекну накнаде за обраду кредита. Неке на тржишту већ јесу, али за оне друге ова накнада значајан је приход.

Трошкове обраде кредита познаје Закон о банкама Републике Српске, али прилично непрецизно, јер у њему стоји да ће у уговору о кредиту банка навести трошкове кредита или да ће их од корисника наплатити уколико он од кредита одустане. Како би корисници ипак имали какву-такву заштиту, Закон о облигационим односима у Члану 11 каже да су странке у облигационим односима равноправне.

И поред слова закона, с обзиром на финансијску моћ банака, у овом случају важи закон јачег.

- То можемо свести на ниво начела, да је потребно тежити ка томе да су уговорне стране једнаке. У пракси, наравно из свог искуства и искуства других, може се оцијенити да равноправност страна није задовољена - напоменуо је Бојан Кресојевић,  Економски факултет Универзитета у Бањалуци.

Упркос томе, Агенција за банкарство у овој години биљежи тек један приговор и један упит корисника у вези са спорном накнадом. Зато би резултат свега, од стране банака могао да буде тек прецизније дефинисање трошкова које накнада за обраду кредита покрива.