Зашто Сарајево ћути на хушкачку изјаву "Србе на врбе"?

Након што је објављен видео снимак, на којем Осман Сушић, универзитетски радник и члан Демократског фронта, на утакмици узвикује "Србе на врбе", Сушић је поднио изнуђену оставку на чланство у страначком Главном одбору, али не и у странци Жељка Комшића. И то је једино реаговање из Сарајева.

Бошњачка бајковита "љевица" на јефтиној и истрошеној мантри о суживоту и толеранцији различитости "заснована"! Или сарајевска "грађанштина" на истом баждарена!? Шта год да је Осман Сушић, њен је члан. И по угледу на страначког лидера Жељка Комшића, босански "потриота". Још јуче се "патриота" Сушић није "сјећао" својих "раних радова". На спорној фудбалској утакмици "можда је био а можда и није био". У Сарајеву већ галопирајуће укоријењени језиви шовинистичко - расистички поклич "Србе на врбе", "можда је изговарао, а можда и није изговорио". Но онда му је "амнезичном" патриотско сјећање освјежено.

И гле чуда, "препознао" се Сушић на снимку. Страначки блиски Комшићев сарадник – љевичар и сарајевском грађанштином опијен, преко ноћи "постао" је "србомрзац"!

Или је, ипак, остао!? Како год, притиснут доказима, "великодушно" је поднио оставку у Главном одбору, страначко је штуро саопштење, након што смо питали за санкције. Но Сушић ће и даље да "краси демократску" страначку елиту, јер члан партије остаје.

Заћутали су на сарајевском Факултету политичких наука. Тамо, на резервном положају, србомрзац Сушић као докторанд и виши асистент, сарајевске студенте подучава како кажу, "хисторији" БиХ и Југоситочне Европе, "хисторији" ратова, геноцида и холокауста.

А како то ради – није тешко закључити! По већ укоријењеној пракси, заћутали су и сарајевски интелектуалци - новинари који ни рјечју нису пренијели Сушићеве покличе, потом професори, аналитичари, политичари....сви осим часних изузетака. А требало је, бар пола Сарајева, да "буде на ногама", каже Сања Влаисављевић. Умјесто тога, или управо због тога - расизам постаје припитомљена појава, каже.

- Чињеница да се аутор тог грозоморног пуног говора мржње поклича, данас ограђује од те реченице и тврди да је се не сјећа је просто бесмислена и просто ни на који начин не може опстати, напросто зато што смо на предизборним скуповима управо те политиче партије којој тај високопозиционирани политички дужносник припада, имали прилику гледати и читати скоро сродне транспаренте, тако да свако одбацивање одговорности од тога је заправо апсурдно и много више вријеђа оне на које се односи - каже Влаисављевићева.

И Сташа Кошарац подсјећа да се поруке мржње према Србима и Српској, све чешће чују из Сарајева. Забрињавајуће је, каже, то што мржњу, сличну оној с краја 20. вијека, афирмишу чак и припадници академске заједнице. И управо од њих, али и од Сушићевог политичког "идола" Комшића очекује јасно и гласно реаговање.

- Такве поруке код нас прије свега изазивају негативан осјећај, с једне стране и с друге стране оне могу да нађу одређену врсту присталица да у неком ширем смислу и бројчано већем, одређених припадника које желе даљње конфликте, ја лично мислим да је на потезу Жељко Комшић - истиче Кошарац.

Комшић, међутим у далеком Сомерсету у Великој Британији одаје пошту давно преминулом Педију Ешдауну. Увијек спремном да свој патриотизам “искали” на Српској и Србима пречи му ваљда хвалоспјеви о Ешдауну, него да у Сарајеву понавља испразне фразе о патриотизму и антифашизму – свом, страначком, и страначких пулена попут Сушића.