Положен вијенац на Малом Зејтинлику
Предсједник овог удружења Миленко Капуран рекао је Срни да су чланови овог удружења, у некој мјери, задовољни односом државе према њима, али да има доста ствари које могу бити поправљене.
Капуран је истакао да је добро што је исплата инвалиднина редовна и указао да би са представницима власти могло бити разговарано о повећању.
- Путем Савеза ратних војних инвалида Српске затражили смо да ресорном министарству буде упућен захтјев за повећање инвалиднина за 10 одсто и да у републичком буџету за наредну годину буду планирана средства за ту намјену - изјавио је Капуран.
Он је истакао да је Удружење на Сокоцу основано прије двије и по године, а да још нису добили просторије за рад, иако им је то локална управа обећала.
- Тешко се помирити са чињеницом да сва удружења грађана имају просторије за рад, само Удружење ратних војних инвалида још нема - указао је Капуран.
Капуран је подсјетио да је Удружењу из општинског буџета одобрено 4.500 КМ и додао да очекују да тај износ буде буде уплаћен, како би ријешили неколико битних питања ове категорије становништва.
Он је указао да функционисање Удружења углавном помаже неколико појединаца-донатора и Савез ратних војних инвалида Српске, односно Фонд за професионално запошљавање и рехабилитацију из Приједора.
Капуран је нагласио да је побољшан начин рјешавања ортопедских помагала и начин стамбеног збрињавања ратних војних инвалида до четврте категорије, за шта одговарајуће комисије већ сређују документацију.
Он је навео да је према процјенама Удружења, око 1.000 ратних војних инвалида у Републици Српској стамбено незбринуто.
Према његовим ријечима, око 30 ратних војних инвалида на Сокоцу, који то питање нису до сада ријешили, предали су захтјев за стамбено збрињавање у општинској служби за борачко инвалидску заштиту.
- Удружење је ових дана за своје чланове организовало одлазак на освештање Спомен-музеја на Старом Броду на Дрини, што је једна од активности након дужег затишја због недостатка средстава - рекао је Капуран.
Члан овог Удружења Момир Томић, подсјетио је да су ратни војни инвалиди на Сокоцу међу првима основали Удружење, које је било једно од најактивнијих у Српској, али су 1998. донијели одлуку да замрзну свој рад и прикључили се општинској Борачкој организацији ради заједништва и јединства ових категорија.
Томић је додао да су у оквиру општинске Борачке организације дјеловали као одбор, те да су због незадовољства рјешавањем њихових животних питања прије двије и по године одлучили да обнове рад Удружења ратних војних инвалида Соколац.
Он је оцијенио да не постоји разлог за незадовољство и љутњу међу људима у борачким организацијама, гдје је чланство добровољно и које су организоване управо зато да би борачке категорије, у сарадњи са представницима власти, рјешавале своја егзистенцијална питања.
- Нама је циљ, јер смо сви као један, у смислу бораца и страдалника, да не правимо разлику између себе, да се окупљамо, дружимо и евоцирамо успомене кроз оваква удружења - истакао је Томић.
Томић је рањен 1992. године на ратишту између Хан Пијеска и Жепе, када је имао 24 године. Данас са породицом живи од инвалидске пензије на Сокоцу, очекујући да му заједница помогне у рјешавању неколико егзистенцијалних питања.
Удружење ратних војних инвалида на Сокоцу основано је прије двије и по године, с циљем бољег рјешавања проблема ове борачке категорије и броји око 40 чланова.