У Српској нове мјере демографске политике
Колико смо далеко од тог броја, говори податак да је у прошлој години рођено готово 9.600 беба, док је број умрлих нешто мањи од 15 хиљада.
Ситуацију би требало да промијене нове мјере демографске политике. Истражили смо ефекте досадашњих.
Прије мјесец и 15-ак дана мали Давид усрећио је своје родитеље – Татјану и Бранка. У данашњим условима, кажу, није им било лако одлучити се на потомство, али за неке ствари, поручују - не треба чекати боље вријеме.
Младе брачне парове попут њих држава би морала помагати више, па их зато охрабрују најаве нових мјера.
Постојеће, кажу, нису довољне.
- Свакако да мјере помажу, али да је то довољно – није. Свјесни смо колико кошта живот у Бањалуци и Републици Српској, тако да свакако да је помоћ добродошла за те неке прве дане, за опрему новорођенчета, како се и зове - каже Татјана.
Ефекте материнског додатка, каже Татјана, тек ће осјетити, с обзиром на то да она није запослена.
Јован Радовановић предсједник је Уружења које већ 13 година окупља породице с четворо и више дјеце. Поздравља најаве надлежних и каже, већина њихових идеја је прихваћена иако су многе предлагали и прије 12 година, посебно пензионисање мајки које се тренутно не помиње као могуће рјешење.
- Ми остајемо на томе и борићемо се за пензиопнисање, поготово што имамо и те мајке које су радиле по 15-20 година, а сада су у годинама, неће их ни послодавац, неће их нико - истиче Радовановић.
Управо ова идеја једна је од оних које су изнијеле и мајке, анкетиране за потребе израде научно-истраживачке студије која ће бити један од кључних елемената Националног програма демографске обнове.
- Главни разлог због чега жене одгађају рађање код нас кажу да је незапосленост, несигурност и да је лоша економска ситуација. Тек касније долази финансијски подстицај државе, рецимо стамбена питања и слично - нагласио је Драшко Маринковић, демограф и руководилац експертског тима за израду студије.
Белинда Кондић мајка је студента, два средњошколца и једног првачића. Лакша могућност запослења, сталан посао, олакшице у одрастању, али и национална пензија и клизно радно вријеме неке су од мјера које би биле од велике помоћи свима, а посебно мајкама из вишечланих породица.
- Причам из свог угла, ја сам просвјетни радник, имам другачије радно вријеме него мајке које су запослене у банци или које раде по цијели дан. Њима није лако као што је мени било у одрастању моје дјеце, јер сам могла да имам вријеме проведено с њима. Данашње мајке које раде у приватном сектору, њима је стварно јако тешко - наводи Кондићева.
Како би родитељство у Српској било лакше, потребна је подршка свих, а посебну улогу имаће локалне заједнице.
Детаљи из студије тек ће бити представљени јавности. Да је црвена лампица упаљена говоре и подаци према којима у Српској једино Бањалука и Источно Сарајево биљеже позитиван природни прираштај.