Кустурица: Срби успјели да остану своји
- Још нас нису до краја лишили својстава и што је најважније нисмо изгубили идеју да је наша црква и вјера, те наша култура магнетне силе опстанка и наше будућности а вјеровање у вјечност душе врата слободе. Колико толико смо остали своји, а колико дуго још, зависи од тога да ли ћемо или нећемо признати Косово и да ли ћемо одржати Републику Српску - рекао је Кустурица у бесједи на Вуковом сабору у Тршићу.
Према његовим ријечима, под вјековном влашћу отоманских Турака, како пише Иво Андрић, духовни живот а тиме и писменост у манастирима Српске православне цркве стварана је нераскидива веза са Косовским завјетом али и временом будућности.
- Зато је нама важна истина о Косову. То је највећи интимни и социјални мотив - истакао је Кустурица.
Он је оцијенио да признавање Косова не би била само неизљечива рана оних који бирају царство небеско над царством земаљским, него легализација пљачке која се десила под отрцаном фирмом људских права и бригом за цивиле.
- О овој идеји која је злоупотријебљена у нашој јавности, а и у многим другим важним стварима, најмудрије ријечи је изговорио упокојени патријарх Павле када је било говора о царству земаљском, цару Лазару, царству небеском - рекао је Кустурица.
Он је подсјетио да је патријарх Павле рекао да цар Лазар није имао ништа против царства земаљског, али да је, када је био принуђен да бира између царства земаљског и царства небеског, изабрао царство небеско.
- Царство небеско је хришћанска идеја у коју једни вјерују а други не вјерују. Немањићи су ковали сребрњаке, трговали и ратовали, освајали територије али су наше дивљење изазивали својим подвижничким потезима. Њихови насљедници копали су руде по Косову, своју војску облачили у најмодернији ратну опрему. Како би се иначе одупрли најмоћнијој царевини петнаестог вијека у битки на Косову. Дакле, чизма која је деведесетих тамо загазила није само освојила и заузела територију да би дисциплиновала Србе - истакао је Кустурица.
Он је нагласио да је Запад производио и најбоље и оно најгоре, а оно што је до нас допрло, нажалост, најчешће је било оно друго.
Програм овогодишњег 86. Вуковог сабора, највеће и најстарије културне светковине код Срба, почело је 9. септембра. Бројни културни садржаји организовани су у Лозници, Тршићу, Троноши и Београду.
Организатор Вуковог сабора је Град Лозница и Центар за културу, а покровитељ је Министарство за културу и информисање Србије.