Реформа Института за тражење несталих или враћање надлежности ентитетима

Од почетка године није пронађено ниједно нестало лице, српске националности, а прошле - само четири. На округлом столу у Бањалуци, најављено је скоро формирање централне евиденције несталих.

Српска трага за још око 1.600 несталих. Процес тражења напредовао је све до формирања Института за нестала лица БиХ, који је, тврде у Организацији породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Српске, главни кривац за опструкцију у тражењу српских жртава.

- Негдје око 1.000 је цивила, а око 600 војника то је 24-25 година. Породице траже своје најмилије, кад дођу код мене питају - Кад ћу ја добити свог сина. ЈА немам одговор. Видјели сте да ни Институт нема одговор - рекао је Вељко Лазић предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске.

У Институту за нестала лица наводе да вријеме није савезник у тражењу несталих. Рад je, кажу, отежан због неприступачности терена и недостатка информација.

- Ако вам кажем да је вјеродостојност и релевантност информација испод 10 одсто онда вам је јасно с којим се проблемима суочавамо - навео је Никола Перишић предсједавајући Колегијума директора Института за нестала лица БиХ.

Петар Шикман члан Привременог управног одбора Института за нестала лица БиХ додао је да се нестали често налазе на сметљиштима, јамама, на минираном терену. 

- Земљиште је измијенило своју структуру па је рад отежан - сматра Шикман.

Да све жртве рата морају бити пронађене упозорава и Европска унија, која је као један од услова придруживања БиХ навела и рјешавање овог проблема.

- Што је јасно наведено у стратешким циљевима ЕУ за Западни Балкан зато рјешавање овог проблема од свих нас захтјева промјену приступа овом процесу - сматра Амир Кулагић члан Савјетодавног одбора Института за нестала лица БиХ.

У Институту наводе и да процес тражења и идентификације несталих треба да буде главно стратешко политичко питање.