Цијена рада здравственим радницима повећана са 135 на 145 марака

Повећањем цијене рада испуњен је само дио наших захтјева, истичу у синдикату здравства. Ово је кажу прво повећање цијене рада након 11 година.

- У наредна три мјесеца покушаћемо ријешити одређене ствари, јер је наш захтјев да након 31. децембра, или најдуже од 1. марта наредне године, буде повећање цијене рада за пет одсто, те да се крајем сљедеће године иде са повећањем за још пет одсто - рекао је предсједник Синдиката здравства и социјалне заштите Републике Српске Миленко Гранулић.

Он сматра да је то једна од кључних мјера које би смањиле одлазак здравствених радника са ових простора у иностранство.

Медицинским техничарима би сада плате требало да буду веће за 50 до 60 марака, а љекарима за око 200 у зависности од минулог рада, дежурстава...

Постојећи закон о платама за здрaвствене раднике треба мијењати, колективни уговор вратити у здравствени систем како би се раздвојио рад од нерада, поручују из синдиката. Струковни синдикат доктора медицине подржава социјални дијалог, али нису задовољни тренутним рјешењем јер нису прихваћени њихови захтјеви који се односе на повећање плата докторима медицине и у наредних седам дана донијеће коначну одлуку о евенуталном ступању у штрајк планираном за почетак октобра.

- У току наредне седмице поново сједамо за сто и разговарамо на ову тему уз конкретне приједлоге шта је то што може да допринесе унапређењу положаја бијелих мантила - изјавио је министар Ален Шеранић.

Разговоре са социјалним партнерима ускоро очекује и предсједница Савеза синдиката Ранка Мишић. Влади je упућен приједог мјера који би треблао да буде увршћен у Програм економских реформи за период 2020-2022. Захтијевају повећање плата и боље услове за раднике.

- Редовно учествујемо у изради овог програма и највећи број наших предложених мјера буде прихваћен, али њихова реализација је прилично трома, а нама требају брзе и ефикасне промјене које ће зауставити одлазак радника - рекла је Мишићева.

Мјере Савеза синдиката односе на законодавне и стратешке активности, као и на социјални дијалог. Одређене законе, истиче Мишићева, треба мијењати или усвојити нове, на првом мјесту Закон о раду, Закон о посредовању при запошљавању и Закон о инпсекцијама.