latinica  ћирилица
10/10/2019 |  09:26 | Аутор: ТАНЈУГ

Индекс: Дан сјећања на Вуковар проблематичан као празник

Одлука Андреја Пленковића да се пред предсједничке и унутарстраначке изборе потврди као десничар и још мало “вуковаризира“ стварност проглашавањем 18. новембра државним празником - Даном сјећања на Вуковар - није општеприхваћен у Хрватској, ни међу Вуковарчанима.
Вуковар (фото:indirektno.com) -
Вуковар (фото:indirektno.com)

Портал Индекс наводи примјер независног посланика у хрватском парламенту, Бојана Главашевића, сина Синише Главашевића, репортера вуковарског радија убијеног након, како наводе, “пада града“, који сматра да то заиста није у реду и то из више разлога.

- С једне стране, мислим да је врло проблематично јер се концепт празника заснива на прослави нечега, а обиљежавање 18. новембра на тај начин ми је као да славим што су ми оца одвели и убили. Отвара се и друга димензија, како је неко већ коментарисао, могло би се интерпретирати да Срби у Вуковару славе ослобођење града. Мислим да је идеја успостављање 18. новембра као државног празника страшно проблематична - каже Главашевић.

Ако се већ на попис државних празника жели уврстити дан посвећен Вуковару, Главашевић, пише Индекс, има конкретан приједлог.

- То би требало да буде дан када је Вуковар мирно реинтегрисан у уставно-правни поредак Републике Хрватске, али дипломатија је много мање секси од милитаристичког турбофолка. Заправо, то је у усторији била једина успјешно окончана мировна мисија Уједињених нација. То је историјски успјех, али актери Ердутског споразума и сам споразум често падају у заборав - каже Главашевић.

Примијетио је да Хвати не знају шта је то што би више од тога требало да буде празик, јер би се, како каже, на тај начин отворио простор да се нешто обиљежава заједно, “да се у духу настанка Европске уније са дојучерашњим непријатељем тражи нови почетак, заједнички основ за даље.

- Али то није могуће, није секси - каже Главашевић.

Сматра да треба разликовати ствари које за Вуковар стварно треба направити од политичке симболике.

- Ово с државним празником и мјестом посебног пијетета је прије свега симболика, али има практичну димензију у томе што је Пленковићева најжешћа опозиција управо у Вуковару. Из мени потпуно несхватљивих разлога он има некакав страх од Пенаве. Бар тако мени дјелује, можда га нема, али се тако чини - истакао је Главашевић.

Као друго наводи да се обично зна рећи да ништа није направљено за Вуковар, али то, истиче, није истина.

- Огромни, огромни новац је до сада упуцан у Вуковар, огромне пореске олакшице, подстицаји. А Вуковар и даље стагнира, људи и даље одлазе и даље је лоше мјесто за живот - каже Главашевић и истиче да то значи да би неко можда требало да размислити о томе да није у питању новац, већ да људи одлазе због нечег другог.

Указао је да ће и то због чега одлазе бити лоше ријешено ако ово 18. новембар постане празник, каже Главашевић.

Упитан зашто људи, према његову мишљењу, напуштају Вуковар, Главашевић је примијетио да ако људи, како је рекао, одлазе из Хрватске, поготово ће одлазити из Вуковара.

- Ако су односи између мањина и већине лоши у Хрватској, у Вуковару ће бити поготово лоши. Гетоизација Вуковара и закључавање у тренутку трауме није добро, то само спречава да се она прерасте и настави даље, што је огроман проблем -навео је Главашевић.

Књижевница Ивана Бодрожић из Вуковара верује да су у Вуковару важније, како каже, неке друге ствари него Дан сјећања на начин који само ставља нагласак на трагедију.

- Људи који тамо живе цијелу годину, поготово млади људи, не би требало да буду одређени прошлошћу, поготово не са поновним призивањем трагедије која се догодила и непрестаним улагањем у Вуковар, као град споменик јер мислим да нико нормалан не жели да живи у музеју или споменику. Ако се хоће помоћи Вуковару, то би требало направити на друге начине, а ово служи само у сврху предизборне кампање - навела је Бодрожићза Индекс.