Помен страдалим Дубравичанима у оба рата

У Другом свјетском рату усташе су на свиреп начин убиле 42 Дубравичана, не бирајући ни пол ни старост, жртава. Још од 1941. село је у црнини.

- Од ових двоје Лугоњића мојих, Марија је заклана на прагу. А Стојан је убијен у Јасеновцу. А ова фамилија овдје Драгичевић у једном нападу усташа, са подручја Челића, Ратковића, Кораја само у фамилији Драгичевић, убијено је 22 - прича Ристо Лугоњић. 

Иста судбина Српске Дубравице, чекала је и овом посљедњем рату. Село је поново у црном.

- На овом споменику овдје имате, девет бораца ВРС, пет погинулих. Свих пет је погинуло на прагу, бранећи Горње Дубравице, нигдје друго. Имамо два умрла и двије цивилне жртве рата. Значи овдје из Горња Дубравица - поручује Мићо Стевановић, официр ветеран Одбрабено - отаџбинског рата Војске Репбуллике Српске.

У Борачкој организацији у Брчком упозоравају да права демобилисаних бораца и њихових породица не црпе из парастоса и незаборава.

- Јесте да се ми сваке године и у свакој прилици присјећамо погинулих бораца, а што се тиче њихових породица на нама је још већа обавеза да их не заборавимо - каже Ђорђе Крстић, предсједник мјесног одбора БОРС-а, Горње Дубравице, Брчко.

Цвјетко Симић, предсједник БОРС-а Брчко каже да је ова категорија најугроженија.

- Што се тиче демобилисаних бораца, по мени је то најуугроженија категорија, која је већ у фази у подмаклим годинама. Ко је имао 20-ак година тада, сада има 50-ак година, значи право на запошљавање никакво - поручује Симић.

Историја се понавља, а злочин и злочинци су и даље без казне. Дубравице данас броје тек 70 домаћинства. Нема породице из које неко није убијен и сваки пут на кућном прагу. Мјештани кажу, једини разлог је што су Срби.