Да ли је проширење ЕУ пред реформом?
Међу земљама чланицама и даље су присутне значајне разлике у погледу почетка преговора са Скопљем и Тираном, али и у приступу цијелом процесу проширења.
Када је Савјет ЕУ у јуну ове године одложио одлуку о почетку приступних преговора са Сјеверном Албанијом и Македонијом, такав став био је оцијењен као лош сигнал како двјема земљама, тако и цијелом региону Западног Балкана.
Поновно одлагање ове одлуке довело би у питање кредибилитет ЕУ, али и цијелог процеса проширења, сматрају у Бриселу и подсјећају да је Европска комисија препоруку за отварање приступних преговора са Македонијим дала још 2009. године, док Албанија ту препоруку има од 2018. године.
- Ако ЕУ жели да одржи своју међународну улогу и заштити своје интересе, предузеће корак ка интеграцији оних европских земаља које су изразиле интерес и испуниле услове за покретање процеса придруживања помоћи ће у постизању тога - стоји у писму које су пред састанак Савјета ЕУ потписали предсједници Европске комисије, Европског савјета и Европског парламента.
Међутим, и поред спроведених реформи, рјешавања билатералних проблема чак и промјене имена Сјеверене Македоније, поједине земље чланице и даље нису увјерене да треба напредовати у процесу приступања Унији.
- Сјеверна Македонија мора да донесе закон о независном јавном тужиоцу и тек онда могу почети преговори. Албанија има више посла да уради и још није спремна за приступне преговоре - поручио је шеф дипломатије Холандије Стеф Блок.
Француска је овога пута отишла и корак даље, па је пред расправу о отварању приступних преговора са Скопљем и Тираном покренула иницијативу за ревизују цјелокупног приступа процесу проширења.
- Да ли је тренутни приступ ефикасан? Није. Француска сматра да реформе морају да буду реалне. Ми смо за приступање Западног Балкна ЕУ, али на начин који ће бити кредибилан и за регион и за ЕУ - каже министарка европских послова Француске Амели д Моншалан.
Париз је земљама чланицама предложио идеју "промјене методологије" процеса приступања ЕУ, који би између осталог постао "конкретнији", али и "реверзибилан" у складу са имплементацијом реформи, посебно у односу на владавину права.
И док према француском захтјеву одлуку о Сјеверној Македонији и Албанији треба одложити за 2020. годину, а првенствено се посветити "реформи проширења", земље Вишеградске групе наглашавају да ће позитивна одлука о почетку преговора са Скопљем и Траном дати јасан сигнал региону да "ЕУ препознаје конкретне резултате у испуњавању постављених услова", што ће подстаћи цијели Западни Балкан на даље реформе и трансформацију.
Министри спољних послова Мађарске, Пољске, Словачке и Чешке у заједником саопштењу указују на чињеницу да ће нови корак Сјеверне Македоније и Албаније у процесу интеграција бити и својеврсно признање ЕУ да једнио са Западним Балканом Унија може бити комплетна.
- Сви други изазови (Брегзит, миграције, нестабилности у сусједству, почетак нове Европске комисије) не смију нам одвратити пажњу од онога што је ЕУ постигла у региону и што може постићи уколико се придржава обавеза према региону - наводи се у заједничком саопштењу Вишеградске групе.
Иако је њемачки Бундестаг подржао отварање приступних преговора и са Албанијом и са Сјеверном Македонијом, у дипломатским круговима у Бриселу оцјењују да је њемачки став јасан, али и да се Берлин не труди превише да лобира за ту позицију.
Спекулише се и са идејом о могућем раздајању одлуке о почетку преговора са Албанијом и Сјеверном Македонијом, што би Скопљу дало више шанси за позитивну одлуку уколико дође до промјене француског става који је до овог тренутка остао негативан по питању наставка приступног процеса.