Предсједнички кандидат шокирао Хрвате: Анте је усташко име
Кандидат за предсједничке изборе у Хрватској Дејан Ковач, иначе научник који је радио на престижном универзитету Принстон, прије три године заједно са Штефаном Јурајдом из Чешке објавио је рад у којем тврди да је за Хрвате име Анте исто што за Нијемце Адолф.
Пошто је ријечки "Нови лист" објавио детаље из рада двојице научника, стигле су реакције, па социолог Славен Летица тврди да је ријеч о једном од научно и политички најсрамнијих радова у хрватској историји. Са друге стране, сам Ковач тврди да је ријеч о радном, а не и о финалном тексту рада. Предсједнички кандидат најављује да ће коначни текст бити објављен до краја ове године и да ће поређења имена Анте у Хрватској и Адолфа у Њемачкој бити избачена.
У првој верзији рада "Што је у имену у рату" Дејан Ковач је анализирао давање имена код дјеце у Хрватској и закључио да је изузетно много дјеце добило име Анте, које је имао и усташки поглавник Анте Павелић. По Ковачевом мишељњу, ријеч је о снажном индикатору пораста национализма, а само име добија сличне конотације као Адолф у Њемачкој.
Ковач и његов чешки колега, међутим, констатују да за разлику од Њемачке, гдје дјеца послије рата више нису добијала име Адолф, у Хрватској је настављено са давањем имена Анте, као и имена других водећих личности из усташког покрета. И не само то, него је у у Хрватској име Анте међу десет најчешћих.
- Посебно су та имена стекла популарност крајем 20. вијека, са успоном хрватских националистичких осјећаја - каже Ковач.
Тако се наводи и податак да је међу припадницима Хрватске војске који су учествовали у ратовима деведесетих на овим подручјима, било 8.000 оних који су се звали Анте, уз напомену да се име преноси са оца на сина. Описујући сукобе у бившој Југославији, двојица научника нису користила термин "великосрпске агресије", већ су на сљедећи начин описали догађаје:
"У јуну 1991. Хрватска је прогласила независност од југословенске федерације. Хрватски рат за независност, Домовински рат, водио се од љета 1991. до краја 1995. између Хрватске војске и ЈНА под надзором Срба и локалних српских снага које су се противиле сецесији".
Избор Дејана Ковача за сада подржава Хрватска социјално-либерална странка. Он тврди да је живи доказ да и аутсајдери у политици могу да побиједе и постану предсједници. Ковач, Славонац, поријеклом из Жупање, најавио је да се одриче научне каријере на познатом америчком универзитету да би могао да се укључи у кампању за шефа државе.