Видовић: Ребаланс буџета условиле капиталне инвестиције и раст пензија
Укупна буџетска средства, прецизирала је Видовићева, планирана ребалансом буџета Републике Српске за ову годину износе 3,316 милијарди КМ, што представља увећање од 60,6 милиона КМ, односно 1,9 одсто у односу на средства планирана буџетом за 2019. годину.
Она је истакла да су услови за ребаланс буџета створени због измјене у структури реализованих буџетских средстава и издатака, као и повећања прихода изнад планираног нивоа.
- Извршење прихода и прилива у буџету Републике Српске за првих седам мјесеци указало је на повећање прихода изнад планираног нивоа, што је створило реалне претпоставке за покретање израде ребаланса буџета - рекла је Видовићева у интервјуу Срни.
Према њеним ријечима, најзначајнија повећања прихода у односу на план буџета односе се на доприносе за пензијско инвалидско осигурање за 19 милиона КМ, накнаде за приређивање игара на срећу за 10,4 милиона КМ, пореза на добит за 9,8 милиона КМ и пореза на доходак за 7,2 милиона КМ.
- На расходовној страни ребаланса буџета дошло је до повећања на позицијама личних примања која су увећана за 7,3 милиона КМ у односу на планирани буџет, првенствено због повећања накнада и плата појединим категоријама запослених у полицији и правосуђу. Такође, ребалансом су увећане и дознаке на основу пензијског осигурања за 12 милиона КМ у односу на планирани буџет за 2019. годину, због ванредног усклађивања и раста пензија од два одсто у току године, а чија примјена је почела од 2. јула - навела Видовићева.
Говорећи о припреми, буџета Републике Српске за 2020. годину, она је истакла да Министарство финансија у сарадњи са осталим министарствима у Влади Српске, ради на дефинисању кључних пројекција које ће бити основа за конструкцију буџета.
- Још је рано говорити о томе колики ће бити оквир, јер министарства још воде интензивне разговоре са социјалним партнерима о различитим питањима - од коефицијената, износа плата и уговора, а стигли су нам и приједлози за Програм економских реформи, између осталог од пословне заједнице - каже Видовићева.
Када буде завршена прва фаза израде буџета и Програма економских реформи, још једном ће, додала је она, са министарствима, синдикатима, пословном заједницом и осталим партнерима бити сагледано гдје су могућности за евентуалне корекције у буџету и у Програму економских реформи.
Она је истакла да је опредјељење Владе да настави са реформским активностима и кључним политикама зацртаним у експозеу, које ће бити праћене инвестиционим процесима, а за те активности очекују широку подршку јавности.
- У протеклом периоду спроводили смо многе активности које имају за циљ растерећење рада, сузбијање сиве економије и успјешне помаке у многим областима, не само у ресору финансија, што је довело до повећања просјечне плате и рекордног броја запослених, а амбициозне планове имамо и за наредну годину - нагласила је Видовићева.
МОГУЋ ПРИВРЕДНИ РАСТ ОД ПЕТ ОДСТО
Она је додала да и у буџету за 2020. годину очекују наставак тренда повећања изворних прихода.
- Пореска управа Републике Српске је у првих девет мјесеци ове године на рачун јавних прихода Српске прикупила 1,871 милијарди КМ, што је за око 58 милиона КМ или три одсто више у односу на исти период прошле године, што је наставак позитивних трендова у наплати јавних прихода - рекла је Видовићева.
Осим мјера на сузбијању сиве економије, додала је она, томе би могла да допринесе примјена Закона о играма на срећу, који је у овој години већ првих мјесеци од почетка примјене имао повољне ефекте.
Она је навела да ће на расходовној страни буџета у 2020. години инвестиције имати највећи приоритет.
- Морамо покренути инвестиционе процесе, прије свега у енергетском сектору и изградњи путева, а наставићемо и са значајним улагањима у информационе технологије, школство и здравство. Тиме бисмо могли доћи до привредног раста од пет одсто, а то је значајан раст у односу на окружење и довео би нас у сасвим други положај у односу на регион", каже Видовићева, подсјетивши да су значајну помоћ протеклих година имали од Србије којој су захвални на томе што подржавају настојања за развој Српске.
Говорећи о припреми Програма економских реформи за период 2020-2022. година, Видовићева је навела да тај документ дефинише правце дјеловања Владе у складу са смјерницама Европске комисије, Програмом рада Владе и Меморандумом о заједничким политикама и мјерама потписаним са социјалним партнерима.
- У оквиру Тима Републике Српске за израду Програма економских реформи разматране су до сада проведене активности на дефинисању мјера кроз осам реформских области, као и приједлози који су припремљени од стране свих релевантних актера укључених у процес израде овог документа. Још је преостало да ресорно надлежна министарства анализирају достављене приједлоге ради унапређења процеса израде и што квалитетнијег дефинисања структурних реформи у Српској за наредни трогодишњи перио - појаснила је Видовићева.
Она је појаснила да се кључне активности надовезују на програме Владе, те да ће акценат бити на здравственом сектору и систему социјалне заштите, а биће настављене и активности у вези са унапређењем на тржишту рада, као и остали реформски процеси.
ЦИЉ - СНАЖНЕ ИНСТИТУЦИЈЕ И ДОБРО ПЛАЋЕНИ РАДНИЦИ
Говорећи о најављеном повећању плата, Видовићева је истакла да је Влада опредијељена за снажне институције и привреду, са добро плаћеним радницима, те да су сва повећања плата и пензија резултат детаљних анализа, као и разматрања реалних основа финансирања.
На основу досадашњих резултата, рекла је она, евидентно је да реформске активности у знатној мјери допринијеле повољним кретањима која су условила могућности за разговоре о повећању плата буџетским корисницима.
- Тренутно се још ради на конкретизацији приједлога по категоријама како не би била угрожена редовност исплате и за то нам је потребно око 70 милиона КМ - појаснила је Видовићева.
Она је подсјетила да су изједначили коефицијенте просвјетним радницима са осталим буџетским корисницима, да је благо повећана плата појединим припадницима полиције и радницима у правосуђу, те да су два пута благо повећане пензије.
- Све то не бисмо могли да није било средстава у буџету која су обезбијеђена активностима из Програма економских реформи и програмских циљева Владе Републике Српске на стварању повољнијег амбијента за пословање, нових законских рјешења, бољих механизама контроле наплате јавних прихода и сузбијања сиве економије - рекла је Видовићева.
На питање докле су стигли преговори влада Републике Српске и Федерације БиХ у вези са споразумом о расподјели прихода од индиректних пореза, Видовићева је исткла да владе раде приједлоге споразума како би тај проблем ријешили.
- Што се тиче износа дуговања свако има своју рачуницу, што и јесте узрок досадашњег неслагања. Има старих дуговања, једна тужба која треба да се наплати и тако даље. Надамо се позитивном исходу односно успјешном договору на обострану корист - каже Видовићева.
Осврћући се на стање јавног дуга Српске, она је нагласила да је он на крају прошле године износио 4,04 милијарде КМ, односно 38,22 одсто бруто домаћег производа /БДП/, док је 30. јуна ове године износио 36,90 одсто БДП-а.
- На основу тих података јасно је да Српска спада у ред ниско задужених земаља и да је далеко од законом утврђених ограничења. Имамо силазни тренд учешћа јавног дуга у односу на БДП, отплата дуга се врши редовно у складу са плановима доспијећа, што уз раст прихода омогућава Влади да значајан дио капиталних пројеката финансира из властитих средстава - рекла је Видовићева.
Тренд да Република Српска више отплаћује дуга него што се задужује задржан је и обухваћен ребалансом, као што је то планирано и буџетом за 2019. годину.
Према њеним ријечима, позајмљивање које реализује Влада је исправно јер је доминантно инвестирање у капиталне пројекте, а средства која позајмљује су прије свега инвестициона.
- За велике инвестиције су нам потребна значајна средства која можемо да обезбиједимо само повољним кредитима - напоменула је Видовићева.
Она је подсјетила да у складу са Законом о задуживању, дугу и гаранцијама Републике Српске, износ јавног дуга Српске је ограничен на максимално 55 одсто оствареног БДП-а у тој години.