Орден Светог Саве Момиру Крсмановићу за дјела о страдањима Срба
У образложењу Синода Српске православне цркве наводи се да је орден уручен писцу из Београду Момиру Крсмановићу за истрајно свједочење истине о страдању српског народа у једном трагичном времену које је својим књигама описао и отргао од заборава са јасном поруком да се тако нешто више никада никоме не понови.
Око 6.000 имена страдалих Срба на Дрини, које је сакупио у својим књигама, исписано је на зиду у Музеју у Старом Броду који је отворен и освештан 7. септембра.
Орден је додијељен на приједлог патријарха Иринеја који је уручујући орден рекао да су дјела Крсмановића написана и испитана од актера ових догађаја, тако да је све то потврђено, а не узето из литературе.
- Ви сте оставили трајну документацију - Ваше књиге о трагедији нашег народа, страдању великог броја нашег народа и то сте учинили из срца и душе, јер сте живели са њиховим проблемима и страдањима - рекао је патријарх српски, додајући да је због тога Свети синод донио одлуку да га награди овим високим одликовањем.
Патријарх Иринеј је рекао да ће у историју ући Крсмановићева дјела, међу којима су "Тече крвава Дрина", "Крваве руке ислама", "Трагови мртве браће", "Клетва мртве браће", "И Бог је заплакао над Босном", "Тамни живот под звезданим небом" и "Голгота српског народа".
- Нама остаје жеља да се таква трагедија више не догоди, не само нашем народу, него нигде у свијету - рекао је патријарх српски.
Крсмановић је захвалио за орден и истакао да му је учињена изузетно велика част што је примио одликовање СПЦ.
- Хвала на лијепим ријечима о мојим књигама у којима сам се трудио да опишем страдање нашег народа и захваљујући којима су многи сазнали за више од 6.000 Срба које су поубијале хрватске и муслиманске усташе у Старом Броду, као и за страдање наше браће и сестара од комунистичких власти после 1945. године - навео је Крсмановић.
Он је рекао Срни да је за њега ова награда највеће признање које је до сада добио, те додао да посједује само Орден рада са сребрним вијенцем из времена СФР Југославије.
Он је додао да је његове књиге о страдању Срба у Другом свјетском рату "Тече крвава Дрина", "Трагови мртве браће" и "Клетва мртве браће" патријарх Иринеј прочитао и лично предложио Синоду да га одликује Орденом Светог Саве другог степена.
- Ја сам то описао пре 45 до 50 година док су још били живи људи који су преживели те страхоте. Они су аутентично говорили догађаје и имена - рекао је Крсмановић.
Он је навео да се 5.931 име које је сакупио налази у Музеју у Старом Броду, недавно подигнутом поводом 6.000 страдалих Срба на Дрини, те да цијели један зид у том музеју садржи имена из његове књиге са свим подацима - име, презиме, име оца, из ког је села, која општина.
- Све је аутентично, ниједно име није измишљено. То је мој допринос да се то не заборави. Ја сам на време још пре 40 до 50 година радио. Сад имам 87 година. Материјал сам прикупљао идући од места до места, слушајући где је и колико чланова једне породице заклано, колико у другом селу, које је село спаљено, где су сви побијени - рекао је Крсмановић, додајући да је податке прикупљао од преживјелих Срба.
Српски писац Момир Крсмановић рођен је у мјесту Бурсићи, у општини Вишеград. Аутор је више историјских романа о геноциду над српским народом.
Почетком Другог свјетског рата у Југославији, 3. октобра 1941. године када је имао девет година, преживио је усташки покољ у Клисури подно Сјемећа /између Сјемећа, Борика и Међеђе/ над српским збјеговима у Подрињу.
У овом усташком покољу су му убијени мајка Јока, шестогодишњи брат Радомир и многобројна родбина. Отац Миливоје је преживио заједно са 40 становника који су бранили село од усташа, али су били потиснути и село су заузеле усташе.
Момир Крсмановић је непосредно прије покоља побјегао на брдо изнад села, а када се након покоља вратио, затекао је распорену мајку. Једини који је преживио покољ био је његов шестогодишњи брат Милорад који се налазио сакривен испод поњаве.
Након тога, 1942. године завршава са братом у логору Сајмиште у Београду, гдје га прихвата Недићев Црвени крст, те Момир основну школу завршава при војсци Милана Недића у дому за српске избјеглице.
Након Другог свјетског рата завршава машинбраварски занат и вишу металску школу.
Прву причу "Деца око мртве мајке" објавио је у листу "Омладина Југославије".
Момир Крсмановић је потпредсједник Управног одбора Академије "Иво Андрић", те члан Удружења књижевника Србије и Удружења књижевника Републике Српске.
Пензионисан је и живи у Београду.